Женски покрет

Vrednost domaćinskog rada

Zadatak domaćice je da čuva i neguje telesni i duševni život čoveka. Zato domaćica mora voditi kuću tako, da postane svima koji u njoj borave izvor duševnog i telesnog uspevanja, dom zadovoljstva, topline, plemenite društvenosti, dom za vaspitanje dece, dom na koji misli čovek još u poznim godinama sa zahvalnošću i nežnošću. Iako kuća mora biti skromna, ona može ipak da bude rasadnik svih nastajanja za kulturni napredak, može da bude škola reda i socijalnog života, koja vezuje pojedinca sa svima potrebama naroda. Domaćica mora, dakle, nastojati da ostvari dom koji zadovoljava sve potrebe poporodice, a zajedno mora taj dom postati sastavni deo veće jedinice: naroda i države. On mora dati svoj dužni deo i njima i mora biti s njima u skladu. Da je usled toga zadatak domaćice mnogostran i od velike važnosti za pojedinca kao i za celinu, to je jasno, i stoga obavljanje domaćinstva traži velike sposobnosti. Jedino žena s dobrim svestranim obrazovanjem, i dovoljnim stručnim znanjem i primernem nadarenošću može da ispunjava taj poziv na način da je koristan za kuću i zajednicu. Ti uslovi stvaraju joj unutrašnju ravnotežu i samosvest, osposobljavaju je za samostalan rad koji mora da utiče na narodnu privredu, narodno zdravlje i vaspitanje naroda. Fakt da je domaćinstvo važno za narodnoprivredni život priznaje se u poslednje vreme. Domaćica kupuje sve potrebe za porodicu i ona odlučuje na šta se troši novac. S razumnom kupovinom i promišljenom upotrebom svega, što nam daje naša privreda, domaćica ne koristi samo vlastitom kućanstvu nego celokupnoj privredi, jer su pojedinačno domaćinstvo i narodna privreda u tesnoj međusobnoj vezi. U domaćinstvu koje se obazire na narodnu privredu, troše se najpre proizvodi našeg zanatstva i industrije, u kojim rade naši radnici i u kojima se prerađuju domaći produkti i sirovine. Time se jača domaća privreda. Naravno, da domaćica u tome poslu ne sme biti površna, nego mora umeti pravilno da oceni vrednost produkata. Ona mora da traži i od domaće produktivnosti dobre izrađevine po primernoj ceni. Time diže kvalitet i ugled domaće radinosti. Danas domaćica mora da poznaje izvor raznog materijala, dizanje i padanje cena, pijačne izveštaje, razvitak industrije i zanata; ona mora da je informisana o sirovinama, o tehnici prerađenja materijala i o produkcijskim troškovima za domaćinstvo potrebnih stvari. Samo na taj

način biće u stanju da oceni pravu privrednu vrednost i upotrebu tih stvari. Koliko domaćica mora da štedi za vlastito kućanstvo, isto toliko mora da štedi i za opštu privredu. Prekomerno trošenje i rasipanje na jednoj strani prouzrokuje nedostajanje na drugoj strani, što ima za posledicu neuravnoteženu upotrebu produkata, rđavo utiče na uvoz i izvoz i smanjuje kupovnu snagu siromašnih staleža. Moramo da nastojavamo da narod ne rasipa teško zarađeni novac za stvari koje su bez vrednosti kako za pojedince tako i za zajednicu, jer takve stvari su u kretanju produkata samo prepreka i gubitak. A pošto najveći deo kupovine vrše domaćice, to je njihova uloga u narodnoj privredi od velikog značaja. Od velike važnosti je takođe uloga domaćice u domenu narodnog zdravlja. Ona mora da zna sve zahteve pravilne ishrane i mora ih primenjivati u porodičnom krugu. Mnoge bolesti dolaze od nepravilne, nerazumne ishrane. Isto tako mora da se pridržava savremenih zahteva za zdrav stan. Te zahteve mora da sprovodi ako ima zato priliku pri izradi nacrta za stanove. Naročitu pažnju mora obratiti nezi dece. Brinuti se mora u svakom pogledu za čistoću i higijenu u kući, kao i za telesno negovanje zdravih i telesnih članova porodice. Briga za zdravlje porodice je veoma važan zadatak domaćice. Možda ni jednu drugu stvar ne tereti pojedinačno i narodno gazdinstvo tako teško kao što ih opterećuje bolest. Ako dakle pregledamo ulogu i zadatke domaćinstva u narodnoj privredi, zdravstvu i vaspitanju, upoznajemo time osnovni odnos domaćinstva prema ovim granama javnoga života, a time dobijamo već i samu ocenu vrednosti domaćinskog rada i poziva domaćice uopšte. Uprkos tome da su velika važnost i vrednost domaćinskog rada u zajednici tako jasni, ipak je priznanje koje prima žena domaćica za svoju delatnost tako neznatno da bismo ga mogli nazvati potcenjivanjem i prezrenjem. Domaćicu koja vrši sve nabrojene važne dužnosti ne smatra javno mišljenje za samostalnu privrednu radenicu, domaćinstvo danas ne važi kao pravno priznati poziv, taj poziv se ne ocenjuje pravično i prema današnjim pojmovima rad domaćice ne znači njen prinos za izdržavanje porodice. Moramo da razumemo to, da bi žene mnogo radije uzimale na sebe poziv domaćice i da bi ispunjavale svoj rad sa mnogo većom predanošću ako bi imale primere da se njihov rad uvažava i pravično ceni. Stoga moramo nastojati da postigne-

54

ŽENSKI POKRET

MAJ—JUNI 1934