Женски покрет

Dr Mariе Curiе-Sкlodowsкa

4 jula umrla je u Salanchoux Marija Curie-Sklodowska. Njena smrt je posledica njenog predanog rada, eksperimentisanja sa radiumom. Do poslednjeg časa života bila je slavna kemičarka pri potpunoj svesti. 6 jula je bila sahranjena. Po njenoj želji je prisustvovala pogrebu samo najbliža rodbina. Sahranjena je u grobnici u kojoj je bio sahranjen i njen muž i to u malom mestu Seaux 30 km. od Pariza. O slavnoj naučnici donosimo članak koji je napisala H. Marhoulova u I-2 br. revije „La Femme Slave" god. I. - (Uredništvo). Dok je on razgovarao sa tri najveća francuska naučnika - Parrin-om, Langevin-om i Borelle-om - čiji susret mu je omogućila ljubaznost g. Painlevé-a, čuveni nemački biograf Emil Ludwig, video je kako su pri ulasku jedne stare dame svi prisutni ustali i kako nastade tajac pun poštovanja. Ti znaci dubokog poštovanja pokazali su Emilu Ludwigu da nije sreo običnu Ženu, več kraljicu. Zaista, to je bila kraljica nauke, veliki naučnik, dr. Marie Curie-Sklodowska. Da je vrednost te ličnosti neosporna, nije potrebno reči. Jedan drugi pisac, Harrow, nazvao je g-dju Cuire-Sklodowsku najvećom ženom Evrope i stavio je u red najvećih naučnika hemičara. Marie Cuire-Sklodowska, ta usvojenica francuskog naroda, prijatelj Slovena, Poljkinja je. Rođena 7 novembra u Varšavi, gde su njeni roditelji - g. i g-dja Sklodowski - bili nastavnici. Svršila je školu u svom rodnom mestu i tamo bila učiteljica. Nekoliko godina docnije žeđ za većim saznanjem odvukla je iz njene zemlje. Došavši u Pariz da produži nauke, upisala je na Sorbonu gde 1893 svršava sa uspehom fiziku, a 1894 matematiku. Te školske godine bile su vrlo burne, jer su se študenti stalno bunili zbog velikog nadolaženja studentkinja na Sorbonu. Međutim trud tih žena nije bio uzaludan. Već tada su ih počeli zvanično postavljati u službu. G-đica Sklodowska radila je u labaratoriji za naučna ispitivanja profesora Lippmanna, „kada je u proleće 1894 prvi put srela Pierre Curie-a, koji je tada bio profesor fizike u Školi za fiziku i hemiju čiji je direktor bio Schutzenberger. Njihove inteligencije su se ubrzo zbližile a i njihova srca." (Edmée Clarier: L’evolution intelectúelle feminine Paris, 1931). „Nije mnogo vremena proteklo, a on je več počeo da mi govori o svom snu, da život posveti

naući i pitao me da li hoću takav život da podelim sa njim. Godine 1895 primljena mu je doktorska teza „O osobinama magnetskih tela na raznim toplotama". (Marie Curie: Piere Curie). Iste godine, 25 jula, venčao se sa g-đicom Sklodowskom, koja je od tada sa njim zajedno radila na svim naučnim istraživanjima. „Naš život bio je organizovan potpuno u pravcu naučnog rada, a dane smo provodili u labaratoriju gde mi je Schutzenberger dozvolio da radim sa svojim mužem", kaže g-da Curie. (Marie Curie: Piere Curie). „Govoriti o intelektualnoj karijeri g-đe Curie u isto vreme je i govoriti o životu ispunjenom radom jednog naučnika", piše g-đa Charrier. Godine 1896 pažnja P. Curie-a i njegove žene bila je privučena jednom Čudnom pojavom koju je otkrio H. Becquerel: „Roentgenov pronalazak X zrakova uzbudio je duhove i nekoliko fizičara ispitivali su, da li fluorescentna tela ispuštaju slične zrakove pod uticajem svetlosi. - H. Becquerel posmatrao je s toga gledišta soli uraniuma i kao što u takvim slučajevima biva, pronašao je jedan pojam različit od onoga koji je tražio: spontano ispuštanje naročitih zrakova uraniumove soli: to je bio pronalahak radioaktivnosti", piše g-đa Curie. Ona se onda reši da ispituje taj pojav i svoje prve eksperimente vršila je u jednom staklenom ateljeu koji joj je Schutzenberger stavio na raspololšenje, a koji je služio kao magazin i sala za mašine. U zajedničkom radu g. i g-đa Cuire su 1898 pronašli radium. 1899 i 1900 objavili su svoje radove o pronalasku i dejstvu njegovem. Njihov „naučni san“ postao je stvarnost. „Bili smo potpuno obuzeti predmetom koji nam je otvorio nove vidike blagodareći ovom neočekivanom pronalasku. I pored teškoća pod kojima smo živeli, bili smo potpuno srećni. Dane smo provodili u labaratoriju i dešavalo nam se da tamo ručamo, jednostavno kao neki študenti. U našoj siromašnoj šupi vladao je potpun mir, a nekad smo šetali po njoj motreći na eksperimente i govorili o svom sadašjem i budučem radu. Kad nam je bilo hladno, jedna šolja toplog čaja bi nas okrepila. Živeli smo kao u snu, obuzeti samo jednom mišlju." Godine 1900 g-đa Curie postavljena je za profesora fizike u ženskoj gimnaziji u Sevres-u. Doktorat je položila, a teza joj ja bila „Istraživanja na radioaktivnim materijama". Iz mnogih zemalja stizali su im pozivi sa molbom da dođu

66

ЖЕНСКИ IIOKPET

ЈУЛИ—АВГУСТ 1931