Женски покрет

Женске организације у Турској. Одмах после свршеног конгреса Интернационалне алијансе у Цариграду, женске организације у Турској су се разишле, пошто сматрају да немају више raison d’être за постојање, јер су жене потпуно изједначене са мушкарцима.

Шта су одговорили кандидати? На седници управног одбора Алијансе Женских покрета у марту т. г. (извештај види у чланку) је било закључено да се упуте кандидатима за народне посланике питања: да ли су за женско право гласа и да ли су за тајно гласање. Јунски број „Женскога снета“ који излази у Љубљани, доноси одговоре некојих кандидата из Словеначке. Скоро сви кандидати су одговорили, и осим једн г сви су се изјаснили за женско право гласа. Један сматра да је културна срамота што наше жене немају право гласа, други каже да се радује помоћи жене у борби за добивање права гласа, трећи доказује да је као супружник потпуно за то да се женама дају њихова права, и т. д.

О женским часописима на чехословачком. Под насловом „Жена ин новинарство “ објављује о јунском броју љубљанског „Женскога света“ гђа Павла Хочеварјева резиме предавања које је одржала у Љубљани чешка новинарка Божена Нојманова. У својим излагањима је Нојманова дала и преглед развитка женских часописа у Чехословачкој. Чехиње су добиле први женски лист по имену „Лада“ године 1861. Садржина му је била: књижевност, домаћинство и мода После десет година су књижевнице Каролина Светла, Божена Немцева и Зофија Подлипска почеле да издају лист „Женске листи“. Уредник му је била Краснохорска. У томе листу су први пут третирана феминистичка питања. Како је културни и социјални напредак Чеха постајао све јачи, тако су се множили и женски часописи. Данас излази на чехословашком 53 женска часописа, а у томе броју нису унесени женски прилози које имају скоро сви дневни листови. Феминистичке ревије су следеће: Женски обзор, уредник Зиеглосерова; Женски свет, уредник Новакова; социјалисткиње издају под уредништвом Карле Машове Женски лист; сенатор Пламинкова издаје лист Женски рад и Зденка Виедерманова лист Женска ревија. Поред ових феминистичких листова, жене уређују и издају такође своје стручне часописе, а и листове са сензацијама.

Елена Мароти-Солтесова, најстарија словачка књижевница је ове године светковали свој 80 рођени дан. Поред свога књижевног рада била је и први поборник за школовање жена. Њен роман, „Проти струје", из године 1894, изашао је у хрватском преводу. Матица хрватска је године 1925 издала њено дело „Moja деца“, у коме приказује живот своје кћерке и свога сина од колевке до гроба. Године 1910 је почела да издаје и уређује женски лист „Живена“. (По чланку у љубљанском Женском свету, који је написала Бланка Фабри).

Интернационални конгрес ва историску наставу је одржан био у Берну прошлога лета. Према извештају делегата Интернационалног женског савеза конгресу су присустновали готово искључиво историчари и професори историје. Од једанаест заступљених земаља, само једна, Пољска делегиралала је жену. Друге две жене које су биле присутне, заступале су две женске интернационална организације које се нарочито интересују за ова питање због својих пацифистичкнх тежња. Прва тема је била: Какав мора бити циљ и карактер историске наставе у вишим и предуниверзитетским школама. По томе питању испољила се два потпуно супротна гледишла. Једни су заступали тезу да треба пре свега улити ученику осећаље гордости и националне вредности за властиту земљу у циљу да постане родољубив и лојалан грађанин. Друго гледиште се изражавало у мишљењу да треба предавати историју као науку, која нарочито утиче на ученика у циљу да код њега пробуди смисао за просуђивање и размишљање. Прво гледиште је нарочито заступао немачки делегаг, а друго француски. Сваки од њих је доказивао да само његов начин излагања историје може формирати духове који ћe осигурати боље међусобне односе народа. Оба ова гледишта су имала своје присталице, али се није могло истаћи ниједно мишљење, које би успело да та два гледишта измири и доведе у склад. Друго питање, Koje се дискутовало, било је: које се место даје у школским уџбеницима светској историји? Да ли се треба ограничити само на то, да се ученицима да тачна идеја о улози, који су стране земље у историји играле? Настава таква, каква је дата, да ли је такве природе да утиче на остварење међусобног разумевања народа? Ово питтње изазвало је веома живу дискусију. Сваки говорник је био убеђен, да уџбеници његове земље признају свакоме народу улогу, коју су имали у историји његовог народа, као и улогу, коју су имали у развитку целокупне цивилизације људске заједнице. На супрот томе гледишту о правичности уџбеника своје земље, наговештавана је увек сумња, да се у уџбеницима, нарочиго суседних земаља, не даје право место његовој земљи. Ово размимоилажење гледишта се осетило још у јачој мерн, када је била у питању савремена историја; јасно се по дискусији осетило, да је светски рат још један сувише савремени догађај, да би се у историској настави о њему могло објективно говорити; онима, који су тај рат преживели, немогуће је још да сасвим објективно о њему суде. У немогућности да се гледишта изразе у једној резолуцији, на којој би се могли сложити, донета је одлука да се редигује кратак резиме различитих погледа, који су расветљени у току дискусије. После измена, учињених у правилима, и одлуке да се публикује један билтен ове организације, који he одржавати везу међу члановима за време између двогодишњег одржавања конференција, ова је коиференција завршила свој рад.

Пажња претплатницима Обавештавамо претплатнике и читаоце нашег листа да је овај двоброј због материјалних разлога морао сада изићи са приличним закашњењем. Идући двоброј мај-јуни изићи ће одмах за овим.

MART-APRIL 1935

ŽENSKI POKRET