Женски покрет

osim naših siromašnih 63.000 sitnosopstvenika takozvanih feudalaca još i sav ostali radni narod iz ove muslimanske zajednice. To je, smijemo ustvrditi od sveukupnog muslimanskog stanovništva u Bosni i Hercegovini, onog sa sela i onog iz varoši, jedna ogromna, jedna apsolutna većina gotovo sa 80%. Prijeratni i posleratni beskućnici muslimani u Bosni i Hercegovini, upravo sačinjavaju tu ogromnu većinu, taj veliki bosanski dodatak radničkoj klasi. Da su seljaci muslimani, sastavni deo te klase, ili bar da nijesu uopšte njihova suprotnost, nego naprotiv njihov prirodni saveznik, o tom nema sumnje. Po karakteru svoga društvenog položaja, da živiti mogu samo ako faktično rade, t.j. ako su zaista neposredni proizvođači, oni su jedinstveni, a po obliku proizvodnje oni su bliski i u prirodnom savezu. Fabričko radništvo je neposredno najamno radništvo, a seoski radnik, obrađivač zemlje, pod vladom kapitalističkog kreditnog sistema, oskudan u sredstvima za proizvodnju, zaista je u krajnjoj analizi, dakle posredno, ipak najamni radnik. Prema tome sa ove tačke gledišta, radni narod iz vjerske zajednice sačinjava stvarnih 80% toga stanovništva u Bosni i Hercegovini i o tome radnička klasa mora voditi računa. 2.) Bivši veleposjednici i njihovi najbliži srodnici, možemo im dati ostatak od 20%, jesu socijalna suprotnost ostalog muslimanskog stanovništva, dakle pripadnici vladajuće klase. Jedn: su dospeli do kormila buržoazije i naravno vrlo brižno održavaju svoje srodnike kao svoj socijalno-politički arsenal. Naše postavke nisu neosnovane. To uostalom i nisu naše postavke, to su historijska fakta, nužne posljedice konačne likvidacije agrarnih odnosa polarizacije društvenih snaga u krilu tek začete industrijske proizvodnje u ovoj zemlji. Mi smo vidili tu diferenciju u potraživanjima za isplatu kmetovske i beglučke zemlje. Prema eksozeju ministra g. Demetrovića datom u parlamentu 27 marta 1933 god. svi kmetov-

ski i svi beglučki odnosi likvidirani su za 755,000.000 dinara. Šaka veleposjednika 238 i mali broj njihovih srodnika 1750, kako smo već utvrdili zainteresovani su kod te isplate na gornju sumu sa 48%, a sve ostale mase naroda sa 52%. Upoređivajući ove činjenice, moramo se sjetiti, da su ti sitni kmetovlasnici došli tek sa svjetske klaonice, da su na domu zatekli pustoš, glad i svaku drugu nevolju, da su morali posegnuti za kreditom baš na račun isplate agrara, onda je razumljivo, da je sva ona masa od 63000 sitnosopstvenika sve što je naplatila za kmetsku i beglučku zemlju sve unapred potrošila. Vjerovnici su podmireni. Zato su se odmah morali dati na tržište rada. U najam. Zato nastaje upravo neka mala seoba naroda. Narod se sliva u jače privredne centre. Po rudnicima, fabrikama, zanatima, trgovinama, naravno као sluge) itd. Nastaju muslimanske kolonije u Beogradu, Osijeku, Zagrebu, Splitu, Zelenici, Kotoru, Dubrovniku itd. pored Sarajeva, koje je nevjerovatno poraslo upravo prilivom ovih bijednika. Sve je ovo radni narod, koji je feudalno društvo nosilo u svojoj utrobi zajedno sa građanskom klasom i izbacilo na površinu upravo onda, kada se građanska klasa definitivno formira i istupa kao vladajuća klasa. Historijski normalan tok u razvoju društva. Međutim, njihova društvena suprotnost, stvarni bivši veleposjednici, begovi age i spahije sa neznatnim prilivom ratnih liferanata, švercera, koriste posljeratnu konjukturu i prosperitet i učvršćuju svoje pozicije u novim društvenim odnosima. Danas su oni stvarni pripadnici vladajuće klase. Eto, žena o kojoj je riječ pripada ovim radnim masama naroda, ogromnoj većini bosansko-hercegovačkih muslimana, društvu, koje nema više ništa osim svoje radne snage, dakle beskućničkom društvu, dakle proleterskoj klasi. To, međutim nije nikakvo zlo, ali je zlo ono što je rečeno o položaju muslimanske žene radnice. Sarajevo

Ahmed Ljubunčić

Индивидуална психилогија и женски покрет с нарочитим обзиром на васпитање жене

Тема прошлог предавања била је: Психичке разлике између мушкараца и жена и с тиме у вези питање једнаковредности и равноправности. Видели смо да психичке разлике постоје као што постоје и биолошке разлике, но да о неједнакој вредности не може да буде ни говора.

Видели смо да просечна жена може да постигне исто што и просечни мушкарац, но да поједина жена може далеко и да надвиси мушкарца у појединим стварима. Видели смо и то да је просечна жена у својој бити социјалнија, док је мушкарац у бити интелектуалнији од жене. Она је у својој суштини оријентисана више према конкретноме,

24

ZENSKI POKRET

JANUAR - MART 1936