Женски покрет

цима друштвенога развитка, то je неопростива мана. У тој првој епоси друштвенога развитка посао мушкарца је само да ратује и да улови односно убије животињу која ће служити за исхрану; сав остали посао: преношење убијене животиње до прибивалишта, гуљење коже, њено препарирање и штављење, кројење, шивење и украшавање одела, све то припада жени. Осим тога она обавља и све остале послове: гради колибу, одржава ватру, храни и негује децу, збира плодове, тражи корене и осталу биљну храну, вуче терете. Рат, лов и риболов су једина занимања примитивнога мушкарца. То једино одговора његовом достојанству, обичајима, традицији, па чак и верским прописима. У даљој еволуцији људскога друштва, када се изнова развија сточарство и оно остаје искључиво занимање мушкараца. Бављење сточарством била је женама строго забрањено. Али као што се из лова развило сточарство, тако се из збирања и скупљања плодова развила земљорадња и занимљиво је да је жена први проналазач земљорадње. Земљорадња је дуго искључиво њен домен. Жена води плуг, врши жетву и дроби зрно у тешком ручном млину. Све што се односи на положај жене у првој епоси друштвенога развитка наилазимо и данас код примитивних народа Африке, Азије, Аустралије и Америке. И данас у дивљим пределима централне Африке, Хотентоти и Кафри једино ратују, лове и гаје стоку, и то се сматра вишим послом; све остале, ниже послове, ради жена. Она гради колибу, плете асуре, израђује грнчарију, а код Кафра, који су и земљорадници, она оре, сеје и жање а да мужу и не падне на памет да јој у томе помогне; шта више када колонизатарске власти позову негера да кулуком гради друм, није редак случај да он пошље жену да место њега туца камен. У неким крајевима средње Африке жене су хирурзи и бербери. У дивљим пределима Америке од Огњене Земље па до Арктичких предела положај жене је скоро свуда једнак положају теглеће стоке. Тако у Арктичким пределима и поред оштре климе, жена у свако доба улази у воду да збира шкољке или да празни воду из чашица; она те чашице често сама и гради, сама и веже, а све те послове обавља чак и онда када доји дете, које носи у кожној торби на леђима. У Патагонији мушкарац спава када не

лови и лови када не спава остали је посао жене. Када је лов у једном крају исцрпен, жена сложи шатор, умота коже, повади кочеве, прикупи и натовари коње или саму себе ако нема коња и преже, одлази у погоднији крај, У тим дугим сеобама мушкарац сматра да мора због лова да има слободне руке и носи само лук и стрелу; сваки је други посао у његовим очима понижење. Овакви и слични примери могли би се ређати у бесконачност. Остатке оваквог ма да доста ублаженог схватања положаја жене наилазимо и у многим крајевима Европе па и наше земље. Свима нам је добро познато да Црногорцу „чојство и јунаштво" не дозвољава да вуче икакав терет сем оружја и да црногорске жене вуку најтеже терете док им муж поред њих голорук јаше на коњу. У многим крајевима нашега приморја виђамо жене да износе из бродова и уносе тешке терете док мушкарци спокојно седе, пуше и разговарају. Оваквих појава има и у културно напреднијим земљама него што је наша. У Француској, земљи каваљерства и куртоазије, како се то обично површно сматра, лично сам видела пре неколико година, на једном каналу у околини Страсбурга како плови повећа барка, у којој спокојно без весала седе један мушкарац и једно веће мушко дете свакако муж и син жене која је ишла обалом са дебелим конопцем опасаним око груди, којим је вукла барку no блатној води. Из свега напред наведенога видимо да у тој првој епоси чије остатке и данас наилазимо кроз хиљаде и хиљаде година, мушкарац, чији су једини послови рат, лов, риболов и сточарство, претставља у погледу позива углавном једну, јединствену, хомогену, недиференцирану групу. После ове прве фазе почиње код АсироВавилоњана, Мида, Египћана, Грка, Римљана, Бержана, социолошки врло значајна нова фаза диференцирање мушкараца. Наравно да овај процес иде врло постепено; прво почињу да се диференцирају робови, који раде за племићева газдинства; затим се појављују поред неслободних и слободне занатлије и овоме развитку заната има да се захвали за ванредни напредак технике онога доба. Ово диференцирање мушкараца достигло је свој врхунац наравно тек у капиталистичкој организацији друштва. У статистички разрађеним земљама број позива у разним ниансама броји се на десетине хиљада.

АПРИЛ-ЈУНИ 1936

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

37