Женски свет
ПРОЛЕЋЕ И ЗДРАВЉЕ.
доба године има CRojy нарав IIP' 3 ' 4 11 110 11 °Д неб - т >У и 110 погодама. Та Ijp нарав јако утиче на нас, а још јаче Ж на деду, старе , слабе н болешљиве. » Зато је ваља проучавати и мотрити, па онда по њој себе удесити. С пролећа отопли, овлажи и очисти се ваздух. У иогодама је сваки час промена: настане нека несталност, рекао би, нека неодсудна борба зиме и лета. Чае удари на нреко зима, час ојужи са свим, час мирно, а час опет захује (еквинокц.) ветрови, на ако се према томе не удесимо н. пр. у стану, у оделу и храни, онда се лако деси, да нам те јаке и преке промене оштете здравље. Кад отопли ва.ља одма у стану неких иромена. Собе се не греју као зими, а ирозори се чешће отварају. Што је иролеће топлије, то се мање греје, а више промахива. Али топлоту с ноља и у стапу ваља мерити по осећају, јер осећај (особито с пролећа) вара. На иољу је н. пр. лено и тонло, а собе пам се чине као леденице. Ми их онда наложимо, па и ирегрејемо. С тога би ваљало, да свака кућа има термометар (топломер), па да по њему наређује, хоће ли се, када ли ће се, и колико ће се заложити. У соби нетреба више од 14 Q Р. (а то су наши обични термометри), јер јаче загрејана соба може сада пре да науди, него зима. Сад смо често и подуже на иољу, а обично већ у лакшим аљинама, на кад би нае разгрејане ухватио хладни ваздух, могли би нрозепсти. Деца и болесници требају 2° више. Прозори од соба отварају се што чешће. Свеж, пролетни ваздух иун кисттеа, и благо сунце годе телу , креие га и принављају му снаге. Зантивен, покварен собни ваздух шкоди сада јаче, него ли зими. То може свако осетити, чим с ноља уђе у затворену собу. С пролећа нам је у соби нешто мрачно, тесно, несносно и хладно, а зими нам онет годи тоиао собни ваздух, па чисто и не осећамо, да је гдекад иокварен и окужен. Одмах с иролећа ваља скидати зилте аљине и у тој прилици не држати се ни
ношто извесна термина, (н. пр. „кожува до духова“), него а.випе мењати само по нотреби. Отонли л’ с иролећа ма у које доба, треба се према томе владати. У зимним аљинама прегрејемо се часом, па часом и прозебемо. Ал’ ни то иије саветно, одмах на преко збацити са себе зимне, на навући таки еувише лако и летне одело. Тога нека се чувају особито болешљиви (од грудних и нлућних болести), слабуњави, стари, деца и т. д. За нромене дању, и за промене од ногода најудесније су т. з. (црногорске) „ струке и или „пледови." Струком се може ио вољи и по нотреби владати : час се замотати и заклошгги, а час одмотати. Цриогорац без ње не иде, а тај обичај треба да захвати корена по целоме народу. С пролећа нека није к.дсо без струке или нледа, а сиротиња најмање, јер у ње и онако нема других аљина, да их мења по потреби, него или са свим топлих, или са свим лаких. Друга особина пролећа је, да прсма тонлоти ваздух овлажк. Влажна је хладноћа опаснија од сухе, па с тога се од ње ваља заклањати. Најбоље су за ту прилику оне кошуљице , што примају влагу, а ие пуштају на тело т. ј. кошуље од памука, а особито оне од Фланела (или Јегермајерове). Те кошул>е су добре и с тога, гато тару и греју кожу, на је држе сухо и тонло. А ми их баш с пролећа скинемо. Најонаснија ио здравље је трећа особина пролећа, а то је : да се тоилота у ваздуху брзо и лако лгења , да је дакле, непостојана. С тога смо у пролеће осетљивији него зими. И у тој прилици су струке најкорисније. A.ni осим тога ваља се с иролећа већ у наирсд сиремити на те промене т. ј. чврснути тело, да нам те нромене не могу наудити. С тих разлога је саветно, да свако јутро добро протремо тело оиггром крпом, најбоље вуненом, или још бољс, да га нре тога оиеремо и истремо крном из хладне воде, па онда сухом. Кожа се преко зиме разнежи и омлитави, па ако је ие окрешшо и не очврснемо, лакше озебемо, а особито у пролетној влази и оштрини.
5 0
ЖЕНСКИ свет.
6