Женски свет

ЖЕНСКИ СВЕТ.

ОРГАН ДOБРOТВOРНИХ ЗАДРУГА СРПКИЊА.

ШТА СВЕ МОГУ ДА РАДЕ ЖЕНСКИЊЕ?

Ш сс тштање не тиче женскиња из кућа, јер ове знају, шта могу и шта имају да раде, па.се тако све и удају, и одживе то мало века доста срећно; него се питање ово тиче женскиња из бољих.кућа, које не знају, које не науче ништа да раде, па да могу што завредити и стећи, већ знају само троштгш и то en.ia више, него оне из простих кућа, па како очеви немају да уз њих дају много новаца, то се оне тако слабо и удају; јер н мушки, који су њихова прилика, научили су толико трошити, да једва онолико заслуже, колико за себе и на себе требају, иа их је све мање који се жене, а оиих свс више, које остају у коси. Тако су многе ћери учитбљске, званичничке, ОФицирске и свештсничке, има и лекарских и трговачких, а особито мајсторских ; иа некс vkbbc доста добро, док им живи отац, алн иосле је зло, кад остану за оцем сироте, а неудате; аи удате све не прођу срећније, јер које пођу за трошаџије, а остану удове, те буду још несрећније, од оних, гато се ие удају, ма да ни за живота трошаџије не цветају. Сво. ово зло лежи у томе, што и ови оцеви живе данас као н други иадничари од данас до сутра; на све што заслуже, то и потроше, ништа не оставе, не заштеде, ие сачувају, ни за себе ни своју старост, ни болест, иити за децу своју, па кад још и не науче децу женску, како ће се саме одржати, онда је да, богме велико зло. Тако је дошло, да је данас већ више од vi / 5 тих одличнијпх мушких не ожењено, који и не мисли да се жени, престраши се кад види даншињу

девојку и жену, колико троши, и колико јој треба; оеобцто, од кад је и међу тим мушкима отео лгах тај беспосличарски каФански и механсМ живот, са којеги ожењеиих мушких свсУ више мре, тако, да но 4 5 пута остаје plnie удовица; а ове што год су старије, све теже жпве. Данас п.ма по великим варошима њих до 80 од сто, што живе од мплостиње, особито ако немају своје деце, да их ова прихвате. Од опих, које тако остапу, има их, које би сада радо и тежи посао радиле, само да знају, али не знају, нису научиде, ниеу имале где, нису ни помшпљале, каква ће их невоља снаћи. Међу овим јадницама има их правих мученица, које немају коре хлеба, а не могу и не уму да иросе, па их мори глад, голотиња, и свака невоља и јад душевни још већма иего' телесни, док их не стигне и болест и смрт их не спасе и опрости овог бедног живота. С тога је питаље ово тако важно; у његовом реитељу стоји срећа од хиљаде хиљада ових јадница, што утиче у срећу целог народа. Од њих би биле и боље матере, честитије супруге, красније домаћице пре, него од оипх из нростих кућа, да је среће, иа да су у своје време научиле што корисно за себе и свој живот. И за то се даиас и родитељи све већма брину, шта ће са тима својим ћерима, а брину се богме и ове саме, које су год разумније. Питање је ово код других образованих народа већ одавно наетало. Американци и Енглези, Французн и Немци изуче данае хиљаде хиљада својих ћерм, те ове живе самосталио од радова и заната, од вегатина и наука, боље него синови им, браћа ових,

ВРОЈ 3. У НОВОМ САДУ 1. ЈУНА 1886. ГОД. 1

ИЗЛАЗИ = сваког 1. дана j месецу на цедом табаку.

Цена је годишње 1 Фор. или 2 динара у сребру Рукопиеи и претплата шаљу се на уредништво.