Женски свет

III. Српска добротворна женска задруга у Руми.

јући иноверске школе науче немачки и мађарски. Ова школа нмје била дугог века. Одржала се једва двс године, јер уснех није био онаки, какав се очекивао. У први мах био је приличан број ученица, а касније све их је мање и мање бивало. Сиротим девојчицама нису се милила ни мало сувопарна граматична правила немачка и мађарска, Задруга је ту ману увидела и подигла је 1880. год. само раденичку школу, у којој се учило шити и кројити. За учитељицу је изабрала једну Српкињу вешту шву, која је имала доста својих муштерија, те су се деца веџбала не само теоријски него и практично. Учите.љици је задруга плаћала 300 ф. годишње. Раденичку школу издржавала је задруга скоро 5 година. Мзашло је нз ње 15 —2O ученица од којих неке данас шијуКи другима, заслужују леиу крајцару и које могу само „просветној задрузи“ благодарне бити, што их је на пут извела. Ето толико је учинила „просветна задруга Српкиња у Ст. Бечеју“ за образовање сироте ерп. иравославне женске деце. Но осим тога заузимала се „просветна задруга“ и за друге ствари српске. Скугкљала је и давала из свог Фонда у два маха новчане и друге нрипомоКи рањеницима у Србији. Годиие 1878. послала је у Београд друштву „црвеног крста“ које у новцу 7 које у стварима 7 нреко 1000 Форината. А тако је исто учинила и 1885. године. Немио догађај снашао је задругу 1885 г. Неумитна смрт отргла је из средине нросветне задруге млогозаслужну јој председницу гђу Лујзу пл. ВојновиКку, која је за иоследњих шест година непрекидно као председница задружшц на опште задовољство све послове руководила. Задруга ју је корпоративно иснратила до гробаи положила, у знак благодарности, на сандук лен венац са свиленим тракама. Просветна задруга иодмирује своје издатке из свога Фонда. Фонд се овај умножава из упиенина; месечних улога од чланица и прихода добивених од приређених забава. Оеим тога има задруга иа ту цељ и легат од 200 ф. што га је покојна гђа Марија пл, ЧокиКка иросветној задрузи тестаментално оставила. Фонд „иросв. задруге“ мзноси данас 2111 ®op. и 65 н. Чланица „просветне задруге“ може бити свака православна Српкиња у месту илм из околине 7 која је навршила 18. годииу свога живота. Упиенине n.iaKa свака чланица најмање 1 ®op. и чланарине месечно најмање 30 новч.

Задруга је 1886. године добила још три нове чланице и то: гђе Милицу МалешевиКку, Јулку ЖивковиКку и гђцу Катицу ЈелчиКеву. М тако ове године има у задрузи свега 31 чланица. 27. априла о. г. одржана је редовна главна скупштина иа којој је обављен избор часништва. За председницу изабрана је : г. Емилија ЈоциКка, за подиредседницу: г. Евелина ЗавишиКка. за благајкињу г. Христина Хаднађева, за перово-1)у Јован ЧиплиК. Одборнице су: гђе Христина Дебељачка 7 Јулијана Ђорђевићка, Јулијана ЈовановиКка 7 Јелена Симоновићка 7 Јелисавета Попадићка, Меланија Сомборска 7 Драгиња Боротн, Султана ЈелчиКка и Фемка ВлаховиКка. Прошле а и ове године није имала задруга никакву школу. али тврдо на.мерава, подићи и то што скорим „дечијв забавишге“. Разуме се да јој за ову уетанову 7 треба већа иомоћ него што јој задружни фонд иружити може 7 но уздајући се у дареж.љивост слав. српеке цркв. општине ст. - бечејске, нада се 7 да ће њеиом нрииомоћи све тешкоће моћи савладати да намеру своју оствари.

Од како наша млада задруга постоји, имали смо у недељу 7 дана 6. (18.) јула т. г. нрви пут прилику, да се у повећем броју еаетанемо, пак да одбор задругарицама нриоићи коју о досадашњем раду и развитку задруге. Тога дана обдржавана је наиме иза утемељења задруге, прва редовита главна скунштина. Када је конституирајуКа главна скунштина пре неколико месеци садашњи одбор изабрала, ставила је у њега до душе велико поверење 7 али га је нодједно оптеретила великом задаћом, предала му је наиме руковођење или боље рећи одгајање задруге. Као цгто брижна мати негујући своје млађано чедо мора око његовог развитка неуморнога труда полагати, тер благом својом руком равнати прве кораке његове, тако је и одбор наше задруге имао голему задаћу, том нејаком чеду нашем прве неге нружати и равнати ту ирве његове кораке, којим је стугшо у јавност. Ми знадемо врло добро 7 да свако нодузимање треба да ее вештом и енергичном руком заночне 7 јер од првога развитка таковога нодузећа зависи његова будућност, а често и сама екзистенција.

149

ЖЕНСЕИ СВЕТ

150