Женски свет

ЗА ДОМАЋИЦЕ.

ua шмркан зауетави крв ин носа ; кад неће од саме хладне воде да стане. Печен лук, стављен на тврд чир, учинн да чир ире узре. Нацеђен сок од лука и помешан с ораховим у.љем служи за маван.е косе као лек кад коса оиада. Јагоде као лек, Јелом јагода одиђу гл.исте иа деце и људи. Јелом јагода иалечио се сл. ботаничар . Iине од костобол.е па нх свима препоручује. И теј скуван од аеленог листа јагодовог препоручује се за пиће онима, који пате од пролива, срдобоље и од жутице, и онима који пате од камена и од бубрега. Ал има људи и деце ; који не подносе јагода ; јер добију онда чупање у трбуху и изађе им црвен по кожи ; као да их је коприва оналила; таки нека једу јагоде с млеком ; па ако би опет осећали чупање или добили црвен ; они нека не једу јагоде. - Топле чорбе. Све су чорбе само варања желуца, иа и оне најневиније ; а од свију су најгоре вруће чорбе. Врућа чорба омлитави желудац. Ко се том наиуни осети се као засићењ, а оно је само варање, Топла чорба ослаби желудац, те и друго јело теже вари. Ко се чорбом наиуии, устаје од трпезе исто онако неоснажен као што је и сео, и бол.е би му било, да је noj'eo нарче сува хлеба, него чинију чорбе, јер ова му натера и зној ; а овај га и ослаби и улењи. Топла је чорба раднику ; који уморен седне за трпезу да се оенажи, прави атентат. То је узрок, iTiTO је многи народи нипошто неће ни да виде ; таки су Енглези и Французи 7 таки су и Талијанци и Турци ; па с тога и јесу здравији од оних ; који чорбу воле. Чорбе су најг.оре за децу ; њихов је желунац joiu слабијн, а тоила чорба, га још већма ослаби. Жршавима. Питада једна мршава гоепођа неког чувеног лекара за лек ; а он јој јеово одговорио : Драга госпођо ! Вас дакле то мучи, што сте међу вашим другама најмршавија? а ја вас уверавам, да је мршавоет, ако није од слабости желуца 7 увек бољи знак здравља него дебљина. У осталом чувајте се од меснихједаи свега што је од мееа, и једите више брапшених јела.са шећером ил кромгшром ? па ћете постићи што желите. Како се храни у наишш бољим кућама? У нашим бол.им кућама данас се сила више једе и пије него гато треба, а тим се јако о; штети и снага и живот. А овоме сенауче деца у . овим кућамајош бд малена, јер има јелаодвише, па га и у децу одвише трпају. Ту је сила крив

шећср, ал и со, оцат и осталн зачини у јелу. Ови пале грло и желудац, те иште еве више јела п пића ; да се оно паљење затиша. Со и шећер начине од л.уди и деце пијаиице и изелице. Домаћица, која је рада да, сачува својеод тога зла ; нека их највеl>ма чува од зачина. Сољењем и слађењем и зачин.аваи.ем крива је домаћица, што су јој њезини изелице и тгајанице и само их она може спасти ; одучавајући их од зачина; али највећма нека децу чува.

—• Мајбољи сир готови се овако: Узе ти ваља један телећи бураг изтрести из њега усирено млеко и ово са једном великом кашиком млека и шаком соли добро измегаати ; па га натраг у бураг усути. Бураг у оџак обесити да се добро исуши. Сад га треба расећи и неколико комадића извадити из њега и ово са сурутком налити, после овогатребаузети на седам лит. млека 1 кашику сурутке са потопл.ени и добро измешани комадића сиришта овоги мешајући усути у млеко. Четврт сата чекати да се уеири за тим га са рукама добро изгн.ечити, те оставити четврт сата да стоји ; док се сурутка не избистри. Сир треба са рукама извадити и у чисту, ретку крпу метути да се изцеди, на га нод камен ставити да се сва сурутка, из сира изцеди. Сир у ладну воду метути, да 3—4 дана ностоји. Воду треба дневио мењати. Овако добивени сир вал.а исећи и у качицу сложити 7 те га тегаким каменом при Тиснути, дневно надгледати и сурутку нросипати. После 3—4 дана сир се може трошити. I/!. fVI. Еако се санун кува. Узме се на две киле чварака или лоја ; 1 кила соде и по киле креча, 14 литри текуће воде или кишнице. Кад вода ври укува се сода у н.у и пусти се да неколико тренутака проври. Креч треба метути у повећи дрвени суд и са цеђом од соде загасити га. Суд ваља добро са ћебетима покрити. Кад се врен.е уталожи и цеђ избистри ; чварке метути у котао и тим га цеђем толико иалити да у п.ему огрезнеј те га иусТити да натихој ватри иолагано ври. Санун ее несмс мешати, него га треба увек са ладним цеђем помало доливати. Кад је саиун 5 cai;a непрестаио врио ; треба га са шаком соли осолитиу пустити га. да ио сата ври па.га скинути с’ вагре, те добивеии бели сапуи у други котао преручити ; осталим цеђем налити и оиет га на ватру метути. Сапун треба још по сата да ври ; скинути га с’ ватре ; те га

155

ЖЕНСКИ СВЕТ

156