Женски свет

УСПОМЕНИ прве изложбе народних и вештачких рукотворина Српкиња.

отворене у Новом Саду 23. јула (3. августа) 1884.

тулу увршћена имена умрлих задругарица: Катарнне Георгијевићке, Катпце (Саве) Петровићке из Иов. Сада и Ане Мирковнћке из Каменице. На истој задружној скунштини нису ни нредузимани избори часница и одборница за 1884 г. осим, што се попунида два упражњена места прегледачица рачунских са гђама: Зорком Грчићком и Маријом Плавшићком. Осталим часницама и одборницама поклонила је скупштина иуно поверење и умолила их је ; да упочету сирему и рад изложбени срећно доврше ; и на позив одборнице гђе Јелке Рајићке изјавила је свака присутна чланица, да ће драговољно суделовати својим сопственим радом на изложби; а на позив председнице Радовановићке готова је била свака, да изда уверење, да ће и делом прииомоћи и потномоћи рад и спрему око изложбе, као што су у своје време и чиниле. Са оваким одушевљеним изјавама задругарица наших ушла је задруга у годину 1884. и могла је тако спремити овде од 22.јула (3. авг. до 13/25. авг. 1884 г. онаку величанствену, онако дивну изложбу женских народних и вештачких рукотворина Срикиња из Аустро-Угарске, која ће још млого година држати на висини поносно име наших вредних Српкиња наших вештих и ретких раделица. Та је изложба достојним признањем проираћена не само у нашим круговима; листовима и књигама, него је похваљена и топлим симпатијама иризнања проираћена и од млогих страних листова европског гласа, Но признајемо, да такав леп успех не би могла ова задруга с овом изложбом показати, као што је био ; да нису ту ствар онако топло пригрлиле и остале задруге наше ; приређивачки жен. одбори, и дичан број појединих сестара и иријатеља ове оиште народне ствари а наиме: добротворне задруге у В. Кикннди, Сри. Бечеју, Сегедину, Вршцу и Суботици ; ириређивачки жен. одбори у Цанчеву, В. Вечкерску, Земуну, Белој Цркви, Сомбору, Ср. Карловцима, Ст. Футогу и нријатељи и пријатељице: гђа Савка Суботићка из Осека ; Маца Прица рођ. Кнежевића из Горњи Карловаца, парох Паво Пајић из Брђана, Никола Петровић из Ст. Пазове, Влада Марковић учитељ из Митровице, СоФија Мештеровићка учитељица из Мостара, Ната Суботићева учител>ица из Сарај ева, Ангелина Степићева учитељица из Ст. Паланке, Јулка Михајловићева учитељица из Сенте ; Стевац Ђ. Јосић земљеделац из Стапара, Ана Гудићева учитељица из Жабља и т. д. и задруга ће се ова вазда захвално се-

ћати свију овпх задруга, приређивачких жен. одбора и појединих, који су јој у овој огпнтој народној ствари припомогли, да је могла тако узвишено подићи и одржати иред светом народни ионос и углед. Сећа ће се задруга ова захвалним срцем и оннх особа и друштава, што су је писменим и брзојавним путем подстицали и крепили на овај велики рад ; и што су је о задружним забавама моралном и материјалном жртвом испомогли, да је свој узвишени задатак могла не само онако сјајно извести, него још и задружну Олагајну обогатити; а за то имају велике заслуге; срп. народ. иозоршпте, певачка друштва у Сомбору и Ср. Карловцима, гђа Савка Суботићка, гђа М. Цветићка, гђица Јелена Угљешићева, г. г. Стеван Дескашев, Роберт Толингер и Фрања Гал. Остаће нам у пријатној и леиој успомени и посветна песма искреног родољуба и садањег нашег сарадника г. Јована Симеоновцћа-Чокића, коју тек сад овде износимо, јер у оно време није одбор задружни доспео, да ју прикаже широј публици. Она гласи овако:

Баш к’о да је стао вихор Од косовска црна дана ; Те је једиа песма дивиа Ево оиет запевана. Песма чиста као санак Невинашце што га снива Па је шарна ; па је бајна K’o дуга се све прелива! А певаје благо иами! Српека мома ; л.уба, мајка, Те разгони мутне дневе И умукну уздисајка! Све весело, здраво ; чило; Свуда свежа румен-лица ; Што уморној души прија ; K’o јутарња молитвица. У души нам разлеже се Неброј бајних мелодија, K’o да чујеш даљно звоно Младу зору кад пробија Виде ти се у сумраку И вилинска бела јата; Све по избор ту су моме, Ту се дивно коло вата!

143

ЖЕНСКИ СВЕТ

144