Женски свет

ШТА СВЕ МОГУ ДА РАДЕ ЖЕНСКИЊЕ?

(Продужење).

«°,e смо говорпли о домаћим рад* којима се многа женс-ка може оеио да одржи а вештпја и да ботати; t G а сад да видимо и трговине н занате, Ј којима се данас многе женске одржавају и обогате боље него мушки. Што се тиче трговине нма и жеискиња рођеиих трговаца, које уму свашта да куне п да продају боље него мушки, п од којих ни једна муштерија не оде а да не пазари. Па кад се такн рођсн дар подпомогпе и науком, изађе бољи трговац пего ма који мушки. У Епглеској је било пре 20 година више од 7000 дућана у женскимрукама; у самом Лондону внше од 2000; а данас нма сила више; ал пма и школа трговачких само за жепскиње, где пауче трговачки рачуи, коресновденцију, књиговодство и друго, што данас треба за трговца, ira су бо.ке п верније књисовође, касирке, коресиоиденткиње, боље и верније настојнице у трговипама и агсптп бољи пего мушки. Одмах су после исто тако почели и ПГвлјп.арцп п г.однне 1880. било је у Швајцарекој нреко 10.800, а мушких 38.000 у трговинама; алн мора свака свој рад добро да исиече, пв темеља да паучп, а пе овлашио, па је нзвесио, да ће боље живетп него мушки. У Швајцарској је било 1880 год. 148 женскиња трговачких агеиткиња и радиле су у истим радњама боље него мушки; иа н у ншекулацијама се показале неке јачи од мушких у Америци, Енглеској, Фрапцуској и Талијанској; а какве ће тек бити Рускип.е, Пољкиње, Српкиње, Хрватице, Чешкиње са својим живљим духом док прихвате ове радње?! Само треба школа и онет школа. За то ваља н код нас сви свеснији да за тим етану, да се и код нас отворе што више оваких школица, које су н онако најјевтиније, па да се нружи. прилика и женскима, да се изуче, па да се могу што бо.ке удати, а себе н своје одрж.атп. А што се тиче других ради.а п заната морамо најпре то сномеиути, да су н од ових многе сиадале некад у домаћи рад жеискн, п онда се ове нису брнпуле, како ће се удати и како ће живети; али кад ]

се ове радње почеле. пељати на типин степен савршеиства, а које се није дало код пас научити код куће, него се морало учити п ићи у туђину, далеко у стране вемље, што није било за женске, као за мушке, тада су ове радње почеле прелазнтп у мушке руке, а жепске су све виiiic остајале без рада, па н без заслуге и без вредности. Али даиас се могу млоге од отих радња да науче и код куће; за пеке нма дигнутих и школица, па за то се сада враћају опет у женске руке. Бивало је п од пре, да су по неке одважније деврјке у разумних занатлија од ода научиле заиат па га радиле. Удовице су често примораие бивале, да продуже радњу својих мужева. Зиа се, особито за Францускиње, да опе својим мужевима у свима радљама и занатима боље помажу него пајбоље калФе и деловоре; п бивало их је, кој.е су самбстално водиле и мушке радње. У Парпзу је бпло lipe 20 година више од 115.000 женскии.а заиатлија и трговаца, а т.о јс било впшс од 1 , 10 целога становннштва: а.близу толико је било у осталој Француској, па опе/г је то малеп број био и за Парпз, а камо лп за целу Француску. У много већем броју ночеле су женске да уче занате и трговине тек од скоријег доба, и то, од кад опе нрактичне Американке опазише, да се само за то пе удају, што мираза иемају, те се у једној вароши њих преко 5000 девојака одлучнше, па заиате и трговине научише тако, да се сви за њих грабише, не само занатлије и трговци, него и чиновници н свештеници. Данас лнстом уче све занате и све радње не само својих родител>а, него и друге, за које год осећају вол.е и дара. Годиие 1880. било је у Швајцарској на оно мало народа (2,900000) внше од 424.000 жепскиња као раделица у разлнчитим заиатима, а мушких свега 895.000, дакле близу ноловииа женскиња. Не умем вам нп навести све оне занате, што оие раде; код иас их и пема па нема им нп имена, него ћу навести само неке од главнпјих, како пх по азбучном реду стигнем:

195

ЖЕНСКИ СВЕТ

196