Женски свет

радионицама за плетиво. Ту нису само она Фина плетива од свиле, злата, косе, ђннђува, бисера, што их већином женскиње раде, него оне нлету данас и оне најнростије столице, постеље, седишта од сламе и нрућа, па и ово израде као и мушки. Каквих дивних ствари науче деца за 1 годину даиа нлести од ирућа, ваља само видети школицу и њен рад у Земуну. Хпљада их жнви само нлетући сламнс шепшре за децу, за женске и замушке. У овоме су особито Талијанке па гласу. Год. 1880. било је у Швајцарској 10.600 женскиња, што су само нлеле ствари од сламе и од коњске етруње. II оних плетнва од сите и рогоза, што се правс код иас у Угарској, све се вигае траже у Немачкој тако. да оне три општине Фач, (колошварски), Феле и Харас-Керик у мармарошкој мећи. не могу да насмогну паруџбина. Ова три мала места за кратко су се овим јако иомогла. Фач извози нреко 200.000 котарица на годину, а Феле прима само од једие велике трговиие у Иашархе.ку ирско 20.500 ф. а. вр. и још је ово чудцовато, да ови немају с-вога рогоза и сите, нето нздаље довозе, а они, којн имају сите и рогоза, још ме отвара.ју оваке пшолице. Таке школице ваља да имају еви, који имају така материјала за израду, а таких општииа има много у пашем Потиеју, Подунављу, Подрав.ку н Посављу. После нашс изложбс у Новоме Саду, и оие у Будапешти продале су паше вредније Бачванке и Баиаћанке небројепо ћилимова н све их се више траже, кад би само још умела евака иаша радслица да одбере иајлепше мустре и боје да састави, па би још више иролазило. Ово се научп ушколи, а таких школица имамо две: у В. Бечкереку и В. Кикинди, које је држава нодигла, где паши људи женску децу уче. Оваких школица ваљало би отворити и на више места у Банату, Бачкој и Срему и по осталим крајевима нашега народа. Најносле имам да наведем; да женске плету и рибарске мреже и праве их лепше од мушких. Рукавичарска радња многа је данас у женским рукама. Има их, које само траже и примају прљаве рукавице, па се тим издржавају. У сајџнјским радпоницама раде данас небројено женскиња

и од то доба има сила јевтинијих п бо.љих сатова. Год. 1880. било је у Лондону преко 500 раделица, које су правиле само оне таике, претанке ланчиће, што у џенним сатовима раде. У Швајцарској било је 1880 год. внше од 14.000 раделнца у сајџијским радњама. Многа се издржава само тим, што чисти сатове мале и велике. Сануне све од најпростијих до најјфинијих нравс женскиње боље него мушки и многа се овим обогатп. Ситарске, етакларске и столарске радионице и трговине нанредују врло лено и у женским рукама. У етакларским радионицама има их, које праве сама огледалца, само Фењериће, само иаочаре, само кандила. У стакларским Фабрикама раде као и у свиларским њих стотина хиљада женскиња; у габронској стаклариици у Ческој раде преко 6000 женскиња прављећи само ђинђуве од стаклета. Тако их има млого. којеправе само минђуше, иротење, ђердане, гривне. Има их, које се са.мо гим издржавају, iuto сленљују разбијене ствари од стаклета, норцулапа и др. Многе раде у столарским радионицама глачајући као и мажући опе ствари, што се онде праве: столове, столице, ормапове, гласовире и др. 11о варошима има н.\. које се издржавају тим што дају те иамештаје на послугу за месечну малу награду. Танетарска радња мпога је панреднија у женским рукама, пе само трговипа, него и тапетовање соба и памештаја. Женске су за ово вештије, стрпљпвије и леншег су укуса од мунших, па им п леише за руком изалази. Тикачке п сукпарске радње прелазе све више у женске руке и има их хиљада, што ткају различита нлатна од иајгрубљнјег сукна на до нај Финијих чоја, свила, свилепих, сребрних и златних гканнца, чинака и др. Има, које се обогате прављећи сама нроста ћебета, покровце, струњице. Има, које стеку и обогате се нрављећи само Фланел или Фату. Овамо сиадају и све Фабричке израде ра зличитих тканица ночев од предива па до готових груба од намука, вуне, свиле и др Женске се одрже и уз оне велике Фабричке машине, што би мушки све да потру кад би моглп. Женску радије и нримају у' сваки Фабрички рад, jej) ради приљежније

199

ЖЕНСКИ СВЕТ.

200