Женски свет

Ш. Суботичка добротворна задруга Српкиња.

IV. Добротворна женска задруга у Ст. Футогу.

ше нс м:{ наклоности, него ;:;i готов новац, алн дражестност њихова учинила јс, да је многом госту та моследи.а окол.ност бар аа који часак у ааборавнист отишла. Да ме би имао речи рече задружни тајник којим да оиише ону хармонију, којом су то воче све ноједиие одборкии.е н задругарице свој иоверени им иосао обавл.але. Ово су тако хвале вредна својства како начелнице тако и осталих достојанственица новосадске задруге, да не може нропустити ирилику а да нс ирепоручи најтоплије такову слогу и узајамност, а не мање и нешто пожртвовања и нашој задрузи. Овај извештај тајников прими одбор са одушев.веним : „Живила добротворна задруга Срнкиња Иовоеадкин,а“. „Слава јој.“ Тиме. буде дневни ред исцрп.вен. Д

имала је своју редовну главну скупштину 2. новембра т. г. иод председништвом г. Е. Мучалове и у присуству приличног броја чланица. На тој скуиштини обављен је избор часништва и одбора. Вредна иредседница задруге госпођа Милица Димитриј евићка, која од постанка задруге скоро 9 година врши председничку дужност савесно и неуморно, и која већ од 2—3 године усмеио моли скунштину, да узимајући у призрење њену старост и слабо стање здрав.ва, реши је председничке дужностн, и то место иовери млађрј снази, сада се принуђена нашла оставку своју и нисмено поднети са изјавом,. да од своје одлуке неће одустати, али, да поред свега и на даље остаје члан задруге. Скупштина ма како да увиђа побуде и разлоге одступања своје л.убљене председнице, ипак за овај мах није могла јој жељи за доста учинити, иего закључи, да г. Димитријевићка још за годину дана остане председница, на које ће се иутем изаслансгва умолнтн. а председничке дужности вршиће наизменце две иодпредседнице. По том приступи се избору осталог часништва. Једногласно буду изМране: за I. подпредеедницу: г. Марија Еоларићка; за 11. иодпредседницу : г. Е. Мучалова; за благајника: др. Плата Добројевић; за иеровођу Ворђе Гојковић. У одбору су само понуњсна опа места, која су смрћу, одселен.ем пли иступањем нз задруге била унражњена. За одборнице изабранс су: г. г. Јела Недељковићка, Бојана Георгијевићка, Анка Поповићка,

Олга Коларићева, Кристина Димитриј eßiiJiKa, Јулка Димитријевићка н (јавета Манојлови])ка. За прегледачнце рачупа буду нзабране г. г. Марија КолариЈпш, Е. Мучалова, Марија Зарићка и Јуетина Арадска. На нредлог нодпредседнице г. Е. Мучаловс решеио је, да се идућих месојеђа ириреди беседа с игранком у корист задружне благајне, и у ту сврху да се умоле за суделовање суботичка српска пев. дружцна, Др. Јанко Пачу уметник на виолини, Стеваи Дескашев, пг. Катинка Мачковићка, ови последњи за вештачко и уметничко иевањс. У случају, ако се не би могла нриредити беееда, даваће задруга игранку екоичану са томболом. Одређен је и одбор, који ће чинити нужне нрипреме за б; седу и игранку и састоји се из ових чланова: г. г. Марије Зарићке, Јулке Димитријевићке, Марије Рајићке, Анке Поповићке, и Олге Коларићеве. Дан беседе још није означен, али се за најзгодније држи, да буде одмах носле нове године.

У Ст. Футогу и ако нема штатутом уређене добротворне жен. задруге Српкиња, аоноје има у срцу оних Српкама наших ; а оне и бсз штатута осећају куда ваља да их води чието српско осећање; оне и без ирописаних иарагра®a слушају одкуцај свог српског поноса и сливају се у заједнички загрљај, те траже начина, како ће задово.љити своје материиски груди, како ће подићи углед свог имена, како ће утешити своје милостиво срце што лепшим даром, што узвишенијим и што богатијим приносом. У то име оие се удружише 1884. године под председиштвом честите матере и ваљане Српкиње наше гђе СоФије пл. Будајке и нринесоше на углед лен дар општој изложби народних и вештачких рукотворина Срнкиња у Нов. Саду. Кад су рањеници сриски заииштали, притрчале су и оне у номоћ браћи својој. Сад су из својих прилога иодарили својој српској народној школи заставу, која се свечаиим чином у недељу 2. новембра о. г. у тамошњој цркви осветила. 0 свечаности тој пише један дописник —д — у „Бранику“ бр. 131. ово: „Љубав наших матера ирема деци својој није заиста лептпег израза могла наћи, него што је сво у овом поклону исказала. Вредност тога поклона не лежи толико у скупоценој свили оној и А дивном златном везу, на ни у оном материнском ста рању и жељи, да се учини и радост деци, која

279

ЖЕНСКИ СВЕТ

280