Женски свет

Трсба дакле, да гонимо ua еноје ередпне еве, што је гдуио., штетно, емешно, ужаено н зараано. А гонећп моду - епо ја рекох колнко ее тиме чппп. Ла попо ппје ене; шта п шта још ненооројаних п иевнђенпх иоеледица (добрих) оетаје! Опи, који оепромаше због моде, нли, који су епромаеи, -- а раенињу се од пуетог ранметања епољним сјајем - иадајући у горе еиромаштво, нли онн сиромаси, којп се издржавају од рада иа силеспји нотреба те моде неће пронасти, ако моду изоставимо, јер нружа пм се много корнснијих других радова. А сем тога, зрели, наиредии, нови људн раде иа томе, да у будућности не буде сиромаха, већ да буду сви нодједпако осигуранн Помислимо, да ти нови л.удп неће ни моду трпети; јер опи се брпну за све људе, на хоће да осигурају и здравље сваког човека у ногледу одела. станова, насел.еи.а, земљишта, радова н т. д. А као што је познато, .110,1(1 није пријатељ вдравља. На реду је дакле, да војујућн е модом, поставпмо иа престо обичаја онога, ко ће бити у свему бољи од иретходиика, како нам се не бп паругали, и како нам пе би било штете. На име: треба да уобичајимо такво одело, које неће шкодити здравл.у, но шта впше, одржаватп га; које Јте одговарати колико правоме ///.;//су толико н кеси ; које пеће захтевати мпото и СЈвише туђинштине и израде rj/јом рцком: даље, које ће бити практично у сваком ногледу, а иеће изазивати никога, да правп нразие комплименте, и да троши узалуд ласкавих речи. Све ово ако је тешко сваком косеице да изврши, може извршити утружеш. Истииа, да су људи у опште врло конзерватпвни (иеослобођени, застарели, затуцаии), ма да то одричемо, ј ej> је врло тешко са свпм се ослободити обичаја и навика друштва и околине па живити ио сопственом нахођењу иа у оиште, ие одмичу далеко и пе тако самостално од свега, игго им се чини да је сувишпо или штетио уобичајеио. Често пешто чннимо што ио свом убеl)ењу пе бисмо чпинли; али пе можемо да нодиесемо опреку

са постојећим редо.м, кога се свп прпдржавају. lie може се пп зампслитп, да бн варошани могли нрпмптп са свпм наше пародио одело; јер поред поменутог у горњој тачцп, наши домаћц пропзводп пе иодмпрују иотребе свпју пас. Но инје ии право, п жалоспо је погледати Српкињу, на којој ничег њеиог, иичег ерпеког нема. Па и оно што је узето од странаца да се задовољи угледање, „укус“, сујета и др., тако је шареио, претрпано, сувишно, да је смешио. Но II ово што се захтева укидањем моде, не одмиче тако јако од већ утврЈ/е-иих и давнашњнх обичаја. А растанак с модом лакше је пзвршити у друштву п нехотичним нроцагандисањем, т. ј. појединци ће се угледати иа друштво, а у друштву пма доста члаиова, који се мешају са оеталима; па је у опште лакше примити опо, што Bcli иримише впше њих. А тај пови обичај мораће узимати маха тим npe, што I\е сталпошћу својом ■ постати пешто обично , јер свака повина изгледа чудиа, док се мало ио мало чула пе навикну на њу. —. Ако ова мисао нађе одзива и међ осталим Српкињама (и осталим женскињем) до којпх долази „Женски Свет“ или, које буду ма којим другим начином дошле до ове мисли онда се можемо радовати успеху. Такав корак заиста пије мали. БудС IП ' сс већ женскиње у већим гомилама разговарало н радило на овоме, као у Новом Саду оида је лако удесити ирограм таквим друштвима и удесити це.о рад око тога. Почнемо лн тако, за десетак година јамчим за добре и видљиве иоследице. А шта ће бити кроз 20 —5O година? Као што бисмо могли нитати, шта би сад било, да смо на слпчпу мисао могли доћи пре толико годпна? (Види „Женски Свет и ). Надајући се, господине уредниче, да ћете (у иптересу оиштег добра) иттампати овај мој одзин на нисма нрпјатељица молећи вас, да моје ираво име прећутите, остајем с особптпм поштовањем 26. окт. 1886. год. х 2 —у 2 — х 2Д у 2

269

ЖЕНСКИ СВЕТ

270