Женски свет

59 ЖЕНСКИ СВЕТ. 60

одобрење, да могу примити и носити медаљу Краљице Наталије, коју су добиле за заслуге од Краља Милана.

Племен. гђа Катарина Пелеш из Глине поклонила је глинекој цркви 2 преоблачила. од тешке свиле за две анаголије; а

гђа Ана удова Давидовић из Брода истој цркви поклонила је 1 свилен преоблачил за, аналогију и 1 врло Фино израђен стихар за свештеника. Слава им !

Редак случај. На сомборским чичовачким салаштима умрњо је прошлог месеца, пише „Бачванин“, Лазар Настасић, (који 'се родио 12 јуна 1798) у 87 години. Мети је оставио за собом 1 сина од 64 године, 18 унучади, 14 снаја, 6 зетова, 45 праунучади и] шуку-унуче, свега 80 душа, а оставио је свима још и лепо имање. Помрло му је његових 835 душа. Од њега се дакле родило свега 116. душа.

Мађарске госпође скупиле су прошле 1886. године 150.000 крајцара прилога за добротворне цели. За почетак је то леп приход, а то ће се сваке године све више ширити, па не треба ни ми да изостанемо већ ваља да се покажемо да нисмо лошији родољуби.

Изложба гране. Од 91—81 јануара о. г. приредила се у Липиској (Лајпцигу) изложба куваног јела и пића не само оног, што се кува за обичан свет, него и оно, што долази на трпезе богатих и отличних домова, тако звано вештачко кување. Изнела се храна за војску, за народ, робове, лађаре, па и оно, што се кува за кнезове и великаше немачке. Приказала се и књижевност куварска, и изнеле се и машинерије и оруђа, која се употребљују за кујну, па чак и накити за јела и пића нису изостали, а спремиле се за углед и гостионичарске опреме и прибори. Ту се нису показале само готове ствари него се донело све у природи па се на углед свету показало, како се се тим поступа, док не постане зготовљена храна за јело.

Ово је првина, да се и вештина кувања износи на изложбу.

Марцела Сембрит чувена пољека певачица, гостује сада у Бечу. Бечки је листови хвале и до неба. узносе, па и нама је мило, јер је то кћи словенске крви.

Гђа елафој (Пзешаћоу) вупруга Францеског истраживача старина отшликована јв витешким крстом почасне легије. Она је стекла великих заслуга за истраживање старина у Азији, куда је са својим мужем путовала п радила.

Брачна медаља. Ове прошле 1886. год. установили су цар и царица немачка брачну медаљу, која ће се давати брачним паровима, који доживе 25. 50. и 75. годину свог брачног живота, па су притом служили својима у месту и у околини за углед поштења, доброте, штедње и сваке врлине. Медаља је од сребра кована и носи на једној страни ликове цара и царичице, а с друге стране изреку апостолеку: „надајте се, трпите и молите се богу“.

Американка, за заслугом, Једна Анериканка незнајући како би заслуге себи најбоље стекла, дође на ту мисао, да у свом стану чува туђе тице, што их људи у кавезима држе, док се газде баве у илниџама или гдегод на путу и имала је врло леџе заслуге: за 1 канарицу искала је 20 н. недељно, за 1 папагаја. 40 н. Тако их је било после које су, држале п туђе керове, мачке и другу животињу. |

Колико погине и остане несрећно људи на жељезницама Предпрошле 1885, г, остало је у Енглеској 957 људи мртво, 3457 рањено и то: путника 102 мртвих и 1122 рањених, од којих је само 6 остало мртвих и 482 рањених при сударима жељезничким, а сви остали усљед своје непажње. Други они 451 мртвих и 2117 рањених само су раденици и чиновници жељезнички,

Новина колико данас налази # По извештају Стефана генералног поштара, излази данас 34.705 листова на земљи и то у Европи 19.540, у Сев. Америци 12.460, у Азији 750, у Јуж. Америци 609. — На енглеском језику излазе 16.506, на немачком језику 7809, на Француском језику 8850, на шпањолском 1060 и на словинским језицима

мање неколико 1000. — Дневно излазе 4020, 2 и 8 пут недељно излази 20.000, а остало је месечно и тромесечно. — Свега се печата 10.592

милијона примерака, те дође 6:/, примерака на сваку живу главу људеку.

ЧИ ТУЊА

Т Марија Рајковић-Димитријевићка. Неумитна смрт истргла је 7. јануара 0. г. из реда уметница наших Марију Рајковић-Димитријевићку. Марија се по природним и божијим законима уклонила, ал није изчезла. Њена, успомена, еветлиће и даље на позорници српској; њено име дичиће увек листове позоришне уметности, јер она је стекла стално и заслужно место у тој врсти нашег културног рада. Родила се '5/. јануара 1859. од родитеља Јосифа и Јулије Дит-

|