Женски свет

41 ЖЕНСКИ СВЕТ. 42

вака домаћица, која има млађе, ваља да уме и заповедати; а за ово треба п вештине, особито ако има више млађих. Вештина је у томе, да оно, што кад треба да се уради, тако заповеди, да млађи оно вољно послуша и одмах верно изврши. Још вешта домаћица научи млађе своје тако, да не чекају заповест, него док она мигне, они су извршили, и научи их да сами виде, шта треба да сврше; па све се сврши у такој тишини да нико и не чује заповедања; па то је и први услов при погађању млађих; и само се по томе зна паметна п мудра домаћица, што у њеној кући врши сваки млађи свој посао највољније, а не чује се да су живи.

Од паметне и мудре домаћице иште се пре свега, да је правична, па да не иште ништа претерано нити у невреме; а кад и ово мора, она то учини тако тијо и благо, да нема противљења, него се све најрадије врши. Онако се п каже да само она уме заповедати, која је правична п блага п која је сама своје старије слушала, па зна како је млађима који морају. Паметна поучи и упути млађе у свему, што ови не знају. А највећа је врлина на њој. што је тија, па зна, да тишином и шапутањем вила више и све боље учини, него виком. Која тако заповеда, њу и глупаво

КАКО ВАЉА ДОМАЋИЦА ДА ЗАПОВЕДА.

млађе драговољно послуша и изврши, те буде користи и по млађе п по кућу и домаћицу. Нема тога млађега, које неће радо послушати, што год зна, кад му се оно тијо и благо каже; послушају и луда деца и изврше, кад им се тако тијо и благо казује. Домаћица, која само виче, грди, псује, гура, у те ни памети нема а од мудрости ни трага. Вика и псовка, макар била п праведна, убије вољу у млађем, па и паметно млађе отврдоглави и онда је сила теже владати њим, па и што сврши, оно је и споро п рђаво, а то је више штете по домаћицу и кућу, него по млађе. За то се п каже за домаћицу, која виком и псовком влада, да није никаква домаћица, јер не зна ни прва правила владања о млађима; и у којој год кући чујеш вику и пеовку, знај да ту нема ни газде на свом месту, па ни та кућа неће дуго цветати. (амо оно млађе не слуша и неда се научити, које си виком и пеовком подивљао, боље је тако млађе одмах отпустити и то без вике и псовке; али доброј п паметној домаћици не служи никада на част много мењање млађих, нити је то по кућу пробитачно, за то је мудрост прво, што се тражи од свакога а особито од домаћице, која има млађима, да заповеда.

з 5 Ф ФЕТ нв ево сраста

%. запаћивању и гајењу живине пише У Један од државних извештача следеће; ЖЖивинарство — та лепа привредна струка — јако је код нас заостала. Види се по томе, јер силни наши новци морају сваке године да изиђу из земље за живину из туђих земаља, за то, што од разумног гајења живине, које би се лепо наплаћивало, нема код нас ни трага. Наш народ још и не зна за корист од гајења живине, па онако му живина, и од ње јаја, пема на пијаци ни цене: јаја су ситна и штрљава као и живина; а што год је на шјацама лепше и крупније, то је све туђинеско. Најлепша живина и најкрупнија

2 КОЈУ ЖИВИНУ ДА ЗАПАТИМО.

јаја од ње долазе из Француске п 'Талијанске и за њих највише наших новаца из земље излази. Енглеска треба сваки дан, најмање 1'/, милијун јаја из страних земаља да се довезе и за њих издаје годишње више од 180 милијона Форината; па то све узму Французи и Талијани, а ми не добијемо ни цвоњка, јер јаја од наших кокошију не теже просечно ни 40 грама, а Француска и талијанска најмање 60 гр. Као код нас, исто је тако било п у Америци, ал онде је власт и полиција забранила, доносити на пијацу јаја мања од 60 грама, па од то доба је живинарство код њих јако корачило у напред. Онако би