Женски свет

157

цу песничког и књижевног рада. Мриликом том спремиле су му гђе Хрватице, Српкиње и Словенкиње заједнички златан лавор-венац, те су тим окитиле ону родољубиву главу, која је у својим „Кресницима“ славила Хрватице, Словенкиње и Српкиње. Слава му!

Најнужније гнање за сваку девојку. Један од првих немачких женских листова препорује ово: Свака девојка ваља да зна зготовити јела, која су најздравија за људе. Кујна је прва и најглавнија од свију женских и мушких радијоница, јер се ту готове јела, којима се занављају потрошене снаге те одржава живот и здравље. Ту ваља да зна шта ће одабрати, и колико ће од ког узети, и како ће које зготовити. Ту се не пита и не тражи оно, што голица и дражи језик и грло, а онамо је шупље и празно, него се даје кусно ал прво је, да има довољно хранећих стихија. Која то не зна, та није за домаћицу ни за удају и никада неће ваљана ни срећна домаћица бити, —

ЗАРАД З8ДРАВЉА.

Коприва за јело. Добре домсћице знају, да без коприве не би могле ни једног ћурета одхранити, — знају да мешајући коприву у храну својих крава музара ове им сила више и бољег млека дају, — па ваља још и ово да знају; да је коприва и за људе врло здраво јело, особито у пролеће, и особито онда, кад стану заразне болести да се појављују, коприва јеи кусно јело тако, да ко је једанпут окуси, увек ће је после радо јести. Она не уступа ни за мрву ни спанаћу ни кисељаку, а еваки зна, да су то од најздравијих јела. Коприва је тим куснија, што је млађа, позније отврдну етрукови и онда су само још врхови за јело. Зготови се за јело најпростије: опере се у хладној води па кува и онда се вода одлије и дода ко воле маесла и друга зачина. А на даље : коприва је биљка, која свуда расте, без икакве неге. Она је прво про лећно биље, њој не науди лако ни мраз ни жега. Друге биљке још и не мисле дизати се, а она већ нарасла и у семе се ухватила. Људи тамо на хладном северу њу млого већма уважавају, не само што је прва и што немају много да бирају, него што је доиста куснија и здравија од евију других. Највећма се хвали за јело болесника, оних, који пате од отока, од летњих хлад“ них и барских грозница, а особито се хвали за женске, које пате од проливања крви и од грудобоље и суве болести, и многе су се сувоболне

0 ЖЕНСКИ СВЕТ. |

158

боље памогле једући коприву, него многим друтим јелом осим млека. О лековитости коприве имали би много да говоримо, ал то ћемо навести други пут, овде је само реч о коприви за јело. Па кад је тако здрава, то нека је и наше домаћице боље пазе, и место, што је плеве, чупају и бацају, да сеју и да употребе за јело своје и свејих здравих а особито болесних.

ЗА ДОМАЋИЦЕ.

Омистите своју стоку. На кравама као и на осталој марви, која стоји преко зиме везана у кошарама, нахвата се права кора нечистоће, особито на боковима, па с тога краве музаре сила мање млека дају, а остала марва опада снагом тако, да им ни најбоља храна не прија онако, као што би пријала, да је чиста. Јунад и волови као и краве болују од оне нечистоће на кожи, на којој се не само опај гад од балеге окорео, него има у многог и жива гада који ту јадну марву једе, код таких слепаца газда и газдарица. Ту је четагија и четка једини лек. Одмах буде та стока веселија, чисто оживи, па краве музаре дају сила више млека, а јунад и волови почињу да се гоје, те тај мали труд домаћинов и домаћичин богато се награди. За то, очистите евоју стоку бар сад с пролећа

ВОЗА МАО

Крајцарско друштво. Извештени емо од наше поштоване сараднице Марије, да јеи она у својој ближој околини новосадској склопила крајцарашко друштво и да су почеле већ од ове нове године улагати у своје штедионице. Сретно им и напредно било !

Добре тришћанке. Тина Николићка и Смиљана Буљкешка из Павловаца у Срему, даровале су своју св. цркку са 2 покривача за часну трпезу, 1. пешкиром за налоњ и 1. чаршавом за проскомидију. Живеле !

Одликовања, _ Српско друштво „Црвеног Креста“ у Београду одликовало је накнадно захвалном дипломом својом за скупљање прилога на српске рањенике из последњег српско бугарског рата ове чланице госпојинске задруге у Митровици: тђе. Катицу пл. Георгијевићку, Јелену Глише Мијића, Персиду Мишковићку, Милицу Адамовићку, Санду Јовановићку, Милеву Новаковићку, Лујзу Бухову, Емилију Јовановићку, Милеву Вучанову и Драгињу Радовановић. ку. — Фа исте заслуге одликован је дипломом захвалницом и г. Шандор Ивановић чиновник