Женски свет

135 | ЖЕНСКИ СВЕТ.

и талентом ни мало не заноси, него најмирније саслуша свако мњење, те нико се не устручава упустити се с њоме у дискусију и тек онда се свако диви оној смерности уз онај таленат. Она је први женски члан париске академије наука, тога данас. првог на свету и најславнијег ученог друштва, и она је прва од жена и девојака као члан седила у седници тог најученијег тела. К. је најбољи доказ против оних учењака, који веле, да су женске пре за све друге научне струке способне, само не за математику.

И у струци Филолошкој одликовале су се женске одмах чим су почеле хуманитетске науке боље да се обрађују. Највећма су се прославиле Олимпија Мората, била је пре 383 год. професор грчког језика на великој школи у Хајдлбергу, Гђа Десир је на почетку прошлог столећа издала оно славно издање грчких и римских клавика п изит Пећ. — Ана Шурман прозвана Холандска Минерва, што је онако учено одбранила протестантизам против најученијих језујита, говорила је 14 језика. — Нама Србима је позната Тереза Јаков, под именом 'Галви, што је онако лепо превела наше народне песме на немачки и упознала немачки свет са дивним народним умотворима нашим, за које је први немачки писци и научењаци хвале и славе. — Овамо спада и Ружица Отиос рођ. 1837. у Бухари у Азији. Ова је говорила савршено 15 језика: енглески, штањолски, Француски, талијански, немачки, чески, пољски, руски, мађарски, српски, влашки, грчки, турски, арашески и перзијски. Овуда су се дивили њеном таленту. Изучила је оријенталске језике на бечкој академији 1876—1880. Написала је год. 1870. онај велики турски и немачки речник са 18.000 речи, превела је св. еванђ. Матеја на турски и написала је млоге друге списе, радила је до смрти своје неуморно и одликована је била орденима за науке аустријским, бавај.ским, персијским и другим. — Енглези се по носе својом Филолошкињом Маром Кларк, која је писала дивне расправе о Шекспировим драмама. — Кад се помисли, да ове морају својим приватним трудом грдно да се пзмуче, док науче оно, што мушки

136

слушајући најславније професоре без икаква труда науче, тек онда мора човек овима да се диви.

Да је педагошка струка поглавито женско поље, то смо видели већ напред. До сада су жене највише писале приповетке, новеле, романе, ал свуда највећма, провпрује педагогија. У педагошкој струци имају Французи п Енглези, 'Талијани и Немци ако и омање, ал дивних списа написано од жена и девојака. Што је код Француза написала гђа Некер о васпитању, оно ће довек остати класично. Немачки су педагошки спиви од Каролине Рудолеи, Марије Гајете п Марије Киблер и Георгене у целом ученом свету познати. Талијани се диче својом Елвиром Зињани и њезиним списом „Овако ћеш твоју ћерку ваешштати“, који је спис на српски превела покојна Петрослава 'Гомановићка мила супруга нашег брата Др. Лазе Томановића, само нам на жалост п то лепо сунце брзо зађе, али ту књижицу (издање књижаре Луке Јоцића у Н. Саду) ваља, све срп. матере да читају. — Овамо спада са својим педагошким списима и гђа Катарина Миловук рођ. Борђевић управитељка више женске школе у Београду, и гђа Драга Љочић. која је превела изврено педагошко дело „Гајење мале деце“ од Рускиње Марије Манаеејине. — Наша млада учитељица М. Симићева написала је за народну библиотеку из закладе Коњевићеве дивну књижицу „Правила о васпитању“ истина по немачком, ал кад би је на немачки превели, видели би да је та књижица боља од оригинала. — Што до сада није било много жена, и девојака педагошкиња, узрок је то, што им се није дало, да полазе ове школе; ал за то их је данас све више код Немаца, Енглеза и Француза, а то видесмо и ми међу нашима. Покојна Јелена Деспотовићка свршена приправница гор. карловачка писала је у нашим белетрпетичним и политичним листовима, „Јавору“, „Застави“, „Срп.

Листу“, „Народном Гласнику“ дивних чланака бранећи српско име и крепљећи ерпеку свест боље него млоги мушки, и остаће јој сјајна успомена довека и да бог да се на њу многе угледале. — Хрвати се поносе својом Марпјом Јамбражаковом, Марп-