Женски свет
145
најбољем увиђењу и према приликама може упуштати и у већи трошак репарације у колико се само увери, да ће трошак за репарацију, наћи јемства за пробитачну наплату. Уједно се овлашћује одбор, да покуша, чим се куп од сиротинског стола буде одобрио, да од овдашњег мађистрата потражи, да му се прода по умерену цену, онај део празног плаца на „Хану“, што ве савија на лево чело дворишта нове купљене ове куће.
( овом закључку има се известити свог знања ради и лрви купац г. Марко П. Шилић и пошто му је одбор издао личну захвалу, има му се и од стране скупштине ставити у записник захвала.
П.
Добротворна задруга Српкиња В.Бечнеречкиња имала је 22. марта (3. априла) о. г. своју редовну ПТ. главну скупштину са овим током:
После отварања седнице чита перовођа извештај одбора о раду своме за 1886 годину, — бележимо следеће: одбор негодовање поје: диних чланова, што се на сиротињу мало издаје, као неоправдан ематра, јер све дотле, догод опстанак задруге осигуран није, више нит се
може, нити се пак сме издавати. — Познато је да друштва, којима материјални опетанак није обезбеђен; дуго постојати не могу, — даље пак
задруга, за две и пол године дана, свега је на милостиње издала 459 Фор, и 16 нов., који издатак саразмерно на спрам других задруга је веома велики, осим тога је већином прилогом самих чланица 1105 Фор. 97 нов., на српске рањенике српеко-бугарског рата послато ; даље на украс и реновирање овоместне (Св. Успенске цркве 663 Фор. 43 нов., а тако исто на пострадале пожаром у Турском Бечеју и Српској Црњи 10 Фор. — Па када се све то у обзир узме, слободно можемо рећи, да је задруга овоместних Српкиња своме позиву и одговорила. А као што знамо задруга вољна је, да што пре забавиште за малу дечицу отвори, па када јој је то намера, неоправдано је негодовање, на против свакојако препоручујемо штедњу, осим у случајевима, где је преке нужде, — Прошле " године у бр. 4. „Женског света“ у чланку „Могу ли бити задругарице и несрпкиње и иноверке“ пребацује се, да је број Несрпкиња у нашој задрузи велики, и бојазан писчева, да временом како год имање у туђе руке не би прешло, неоправдана, је, тога се нетреба бојати, јер наш
ЖЕНСКИ СВЕТ.
146
напредак народни даје нам гаранције, да то никада наступити не може, друго пак, име задруге само говори, — а треће пословни језик задрузин је српски, што пак стоји да се они, који српским језиком не владају, могу послужити страним језиком, који се у вароши говори, то је сасвим природно, када су већ чланице, — да им то право одузети не можемо.
Што су пак суграђанке иноверке примљене у задругу, узрок је тај, тто смо од њих ематрали то за дужност, јер кад“ су наше чланице већ од толико година а и дан данашњи чланице њихових задруга: мађарско-немачке а тако исто и јеврејске задруге, онда е' правом можемо изискивати од њих, да и оне постану чланови наше задруге, т. ј. да потпомажу нату задругу, с том приметбом, да су част и име задруге дужне поштовати, не буду ли ту нашу светињу хтеле поштовати, будите уверени, да ће их задруга из своје средине знати удалтти — Даље пак даје гаранције и то, што су оснивачице саме Српкиње осим једне Хрваткиње, а такођер и одбор састоји се из већине Српкиња, две између 94 јесу иноверке, — а најбољу гаранцију даје нам 9. 38 правила, који не дај Боже да наступи „да по престанку задруге ове, целокупно имање задружно издаће се на руковање вел.-бечкеречкој српској црквеној општини под тим условом, да се од камате пре свега сиромашна школска деца нужним хаљинама и училама подпомажу,“ — једино 5 28 тачка д) са педагошког гледтшта може се узети за неумеено, — но, ту су нас навели други узроци, који ће свакојако оправдати поступак, јер упутства чуварици забавишта дечијег даје одбор — те тако држимо, да ће „Женски свет“ у неколико умирен моћи бити.“)
Да пређемо на рад одбора за 1836. Када је први глас до нас допро, да нам браћа из прека пређоше бугарске границе, одма је штована председкиња, одбор сазвала ради саветовања, како би браћи својој што брже помоћи пружили, те се склопише пододбори, којима беше задаћа, да по вароши добровољне прилоге купе, платно и друге ствари набаве, да које и шију и готове ствари одма пошаљу, тако, да је за неколико недеља 60 комплетних кревета и стотинама комади ствари у Београд „Црвеном
жу У неколико смо умирени, ал не сасвим јер ни у 5. 38. не стоји која ће се деца српска или и остала испомагати оделом. Ено примера у В Кикинди, где је покојни Кузман Рацковић оставио до 60.000 Фор. ва образовање налиг женске деце, а није речено српске, па влада узела Фонд и подиже комуналну женску школу, Ур.