Женски свет
185
________
тога издржавала је и пзучавала задруга 5 деце сиротне и по лекарском савету слала је + питомице о свом трошку на лечење у „Смрдан Бару.“ Две је питомице удомила и дала им је у помоћ 360 динара. == Друштво је отворило и „Пазар“ о предметима, што израђују сељанкеиз околине београдске и пожаревачке, осуђенице у казненом заводу и друге раделице у Београду. Да би се'те народне рукотворине што више раепрострле и унапредиле поклонила је као потпору за то „Меенском друштву“ Њено Величанство Краљица Наталија 1000 динара, а министарство народ. привреде издејствовало је, те су ствари из овог пазара примљене биле прошле зиме на изложби у Бечу у индуетријско- вештачком музеуму и како су бечки листови у своје време јавили, обратиле су ове ствари тамо па се велику пажњу и допадање, те је и продато од њих за 1118 динара разних ствари. Вредност тих ствари у „Пазару“ износило је на крају прошле године 19,611'25 дин. а промет је износио-18.501 динара. — Друштвени лист „Домаћица“ штампан је у 1000 примерака и излазио је једанпут месечно, а имао је око 800 претплатника. — У кориет задружне благајне приредила је управа те године 8 забаве, које су јој донеле преко 8000 динара чисте
ЖЕНСКИ СВЕТ.
25 (ел (8 ; 42 о
186
хасне. Друштво има своју кућу, у којој је смештена раделичка школа и овим тога има капитала 6865:57 динара. Остале подружине пмају још својих 3561.50. динара капитала. — Друштво има својих 18. подружана. У свима подружинама било је Т. половине годишње 422 чланице а П. половине 880 чланица; а „женско друштво“ у Београду имало је у 1. половини године 1886. 494 чланице, а у П. половини 419 чланица. Ово „женско друштво“ примило је прошшге године за рањенике српеке у новцу 4#7.089-90 динара добровољног прилога. Од тога је потроштило на рањенике 18.760-45 динара, а остало је још 28.329:45 динара. Кад се одбију још неки доцнији трошкови, остаје 24.929 динара, који су предати на приплод и о којима се води засебан рачун, а приход ће се употребити на помоћ ратним невољницима и на сирочад погинулих бораца у прошлом ерпеко-бугарском рату.
Ми мислимо, да се овом друштву на тако великом раду, на тако отличном поверењу, које ужива у народу и код својих крунисаних глава, на тако лепом успеху и тако богатој издашљивости и потпори бедних и невољних може честитати са: „слава му ! Живеле !“
пр аННИ
Тр
ки:
у Мо 20
Уба вео (ова да
——и— Е +,
из ПРОСВЕТЕ. Завод ва глувонеме у Хрватској. ХрватекоСлавонска земаљка влада нашла је, да у њеној земљи имаде 1807 мушкараца и 1068 женскиња свега 2875 глуво-немих. Од ових знају читати и писати њих 49, а само читати 4. — Међу целокупним бројем ових дута има, Срба православне вере 416. Од ових ће бити око 100, што су за школу способни Влада Хрватска купи добровољне прилоге, да за оваку децу подитне школу и скупила је већ преко 7000 Ф. Ал то је све мало. Но валда ће влада и из сопствене побуда жртвовати што и за ове бедне створове божије. да Србе православне вере подигао је већ оваку приватну школу у Митровици г. Радивој Поповић, па би ваљало, овом човеку да пружи влада мало потпоре и овој би се цели
млого помогло; па и опом земаљском заводу,
који мисли влада подићи, помогло би се, јер би
један знатан део ових питомаца одпао на ову митровачку школу.
Забавиште у Србији. „Домаћица“ доноси веет, да је краљ. ерпска влада изаслала као своју питомицу у стране земље гђицу Мину Пфафову учитељицу раделичке школе, да изучава струку По томе се види, да и срп. влада озбиљно мисли на подизање ерп. забавишта у Србији. Сретно да бог да!
Забавиште у Сарајеву. 1. маја о. г. отворила је у Сарајеву Мађарица, Гизела Милер једно забавиште, у које се уписало до првог дана 40 деце, међу којом има и 14. српеке дечице. За ову је дечицу још добро, што је ова учитељица узела једну Српкињу за помоћницу, која се бави српском децом, иначе би у сред Сарајева гутала туђинштина нашу будућност. — Плаћа се 1 Фор. 50 нов. месечно од детета.
Ово је доста јасан знак нашим Српкињама, да ваља, што пре да се удружују и да оваке
забавиља.