Женски свет

ЈЕ

од желуца, а то само е многог јела, 0с9бито месног и масног, па јаче зачињеног п то, лети кад сама природа даје воћа и поврћа, да сваког расхлади и разгали, а онамо свакога згади на масно и меено јело. Ништа већма не поквари желудац лети на врућини као масно и месно јело, а ништа га боље не освежи п не оснажи од воћа. Свако је воће добро, почев од трешања и вишања, па еве до грожђа, а најбоље су јабуке, не само што се дуго одрже, него што у њима највише има оних стихија, које начине крв најздравију, и која живце најбоље освежи. Сви они, који су тако уобичајили желудац на месо и маст да не могу да окусе воћа, морају се усилити,

ЖЕНСКИ СВЕТ.

118

па се почетка га врло мало јести, само„неколико зрна трешања ил вишања, јавода, рибизла, малина, купина, само по једну кајсију шљиву брескву, само по једну кришку од јабуке и крушке, па после све помало више. Ко е почетка не подноси воће пресно, нека једе кувано ил печено, па ће после волети и пресно. Ко с почетка не подноси воће само, нека узме с њим који залогај хлеба. Кад нестане пресна воћа, онда се једе сушено. Како нам је ове год. воће лепо родило, ваља свака кућа, свака добра домаћица да што више насуши воћа и сачува за своје. Сачувати што више воћа у кући то је као сачувати живота и здравља у кући за себе и за своје. +

СЕ ЗО—

ад је доба томе, кад се сав наш Е имућнији женски свет креће на пут 5 у друге крајеве света, било да се наХ гледа природне лепоте, било, да се

наужива човечије вештине п напретка, било, да се одмори од домаћих брига, било, да потражи себи ил својима лека у каквој болести, било на послетку, да походе своје присне и да се изљубе са својим милим и драгим. Све су то прилике, које маме у ово доба године наш млађи и старији женски свет, да се отисне од куће на дуже ил краће време, на ближи ил даљи пут; па како бива, да се наш женски свет тим приликама слабо сећа на неугодности, које на путу еретају човека, кад се напред за њих не спреми: то смо ради, да овом приликом напоменемо по нешто тим путницама у напред и да их сачувамо од млогих неприлика, што се са непажње и нехата могу догодити.

Младе матере путују обично с децом својом; но којој је год могуће, боље је, да остави децу код куће, јер је с децом и тешко и неугодно, а сапутницима и досадно путовање. Али, ако се деца морају повести: онда се треба у напред побринути, да је човек и околина од њих што мирнија и безбрижнија. С тога ваља за децу понети играчке, за забаву, доста воде за пиће и боцу топлог млека илдру-

ЗА ОНЕ, КОЈЕ ПУТУЈУ.

гог лаког јела, да се деца заложе, јер она чешће огладне а на жељезницама, којима се данас највише путује, не доспе се, нит се може наћи увек за децу, што је њима угодно. Све то мора мати, особито на дужи пут, собом понети. Многе матере имају обичај, да на путу кљукају децу многим слаткишима, воћем и колачима, а то није пробитачно, јер ако се деца и не поболу од тога,а оно долазе друге последице, које узнемирују и доводе у неприлику и матери сапутнике, За то ваља то што више избегавати и другом приликом, а камо ли на путу. Деца до 10. своје године не уживају ни у романтичним пределима, ни у лепим зградама; њих слабо занима околина и пут; па да не би од дуга времена били досадни матери ил сапутницима, ваља им понети на пут забаве. какве, а то су дрвене, камените ил друге подобне пграчке, што се лако не квареп не ломе п чиме не могу бити досадни другима. ТГрумбете и добоши никако не пасују ту. Олике па и карте могу лепо забавити децу. А и ове играчке, не ваља деци дати све на једанпут, него једно по једно. Тек кад се једног насите, онда им пружити другу. Не би зторег било. да се у место стола, понесу за децу оне столице, што се склапају; на тима се могу играти, а могу и јести.