Женски свет

201 ЖЕНСКИ СВЕТ. 202

и ———ерводе 0 СТ јона

догађаје и да је тамо, где он једном корена захвати, — пеодољив. Ал пма једна врста женског уплива, који је као психолошка појава, ::0 сили дејства, коју он на мушкарце има, не само јединствен, него п најважнији од евију других — а то је: женски тероизам.

Људи (мушкарци), у борби за опстанак, било то у породичном ил народном животу, хватајући се у коштац са незгодама не могу често крај свег напора душевног ил телесног, ове да савладају. Малаксали због неуспеха изгубе наду на спас, падну у очајање и хоће да подлегне јачој сили. Тада се јавља женскиње као жпводаван дух; као надземаљско биће, које од кукавица гради јуначине ; од смрвљене војске страшну победицу те спасава породицу, државу, народ.

Ја нећу потанко да разлажем и набрајам поједине случајеве женског хероин зма; једно «с тога, што се тако важан психолошки проблем неда овлаш и на брзу руку растумачити; а друго, јер јо то за себе одељена, самостална тема, о којој се веома опширно писати даје; што нити је цел овоме чланку, нити му његов скучени простор дозвољава. Доста је само да подсетим читаоца на старе шпартанке, римљанке, Јованку Орлеанку, кнегињу Љубицу, Слободарку, Барјактаровићку, Црноторке и многе и многе тисуће других, које и ако историја није као јунакиње забележила, ал оне тај назив е пуним правом заслужују већ и с тога, што своју судбину с хероизмом још и сада сносе.

Не могу да завршим, а да не изнесем на видело два дивна примера женског уплива. који ће блистати не угасним сјајем кроз све векове, док је љуцтва у опће а Српства на по се.

Кад је Ромуло саградио Рим и населио га пастирима и бегунцима којекаквим, имаше он за невољу грађана, али жена не. Они запросе кћери у суседа својих, но нико нехте овај пробисвет да озети. Тада се осете они превари, те ће као приредити светковине у славу освећења,

новога града па позову суседе на њу; али да доведу и жене п девојке своје. У сред јуначке игре, кад се сви задубише у њу, на уговорени знак јурну римљани мед гледаоце те уграбивши еваки по једну цуру за се, однесе. На то пођипају родитељи и евојта да преотму натраг кћери и сестре, но римљани се затворише и бранише се. Ови дигну крајину на њих, но буду еузбијени. Само сабињани надјачаше римљане п тек што дође одсудни час да се реши бој, кад сабињанке, расплетених власих улете међу борце те измире очеве и браћу е мужевима својим

У нашој народној песми, „Диоба Јакшића“ поделе браћа: Јакшић Дмитар и Јакшић Богдан, сву очевину своју, земље и градове; само се повадише око коња и сокола. Дмитар љутит на Богдана што му овај неда коња ни сокола, крене у лов, па у поласку наложи жени да му отрује брата или да га не дочека жива. Дмитра, у лову сналази несрећа за несрећом и, кад се овај у црној слутњи враћа кући те поплашен упита жену: Да ми ниси у 3'0 час брата отровала2 Она му смешећи се одговара: „Није сам ти отровала, веће сам те с братом помирила,“

Женски свете! Ти, не девета, већ прва велесило на овоме свету; ти, пред којом краљеви клече, која освајаче окиваш у ланце — која у осмејку мир, а у бори твога чела носиш рат — уплив је твој свезогућ! Употреби га свагда само на срећу и мир своје породице и народа свог.

„ће ћађе зоћ! уоп деп Мепзсћеп зргесћеп ћбгеп, мејсће уегтикејзе етлез З1ађсћепз ОпеЏеп ипгтег дег Егде 21 епедескеп мегтбсеп. Зојсће таспензсће Сађеп ђезитеп Фе Егаџеп; че Кеппеп чипа Бпдеп ацећ Фе уегзЕескеезке, етсће 5геЏе Негхгеп дЧег Маппег,“

У Новом Саду 24. Јуна 1887. Мита Калић.“

#) Овај је чланак изишао у овогодишњем јавном извештају врп. више дев. школе у Новом Саду,