Женски свет

951 ЖЕНСКИ СВЕТ. 952

Лађа ће, пловећи низ Дунав, пристати уз обалу ових ерпеких места: Сент-Андрије, Будима, Вуковара, Новога Сада, Срем. Карловаца и Земуна. Кад стигне у Београд, пренеће се кости у дворану велике школе, која ће бити црно драпи рана, а на сред ње стајати три дана. Први дан походиће основне и средње школе дворану и обасипати цвећем ковчег оца новије српеке књнжевности. Други дан долазиће публика и велика школа, а трећи дан биће свечан парастос у саборној цркви, и ту ће се с леве стране при уласку сахранити емртни остатци Вукови, те ће тако кости његове лежати близу Доситија Обрадтвића, који је сахрањен с десне стране. Тако ће се Српетво одужити своме великану и пре. нети му кости у српску земљу, коју је он толико прославио у целом словенском свету!

(Сиротиште у Београду). Биће до Митровадне о. г. готово и онда ће се наместити и са свима нужним потребама снабдети, те ће нејака и сирота дечица без оца и мајке у њој уточишта наћи.

Рускиња. гђица Марија Херодинова положила је 8. (19.) јула о. г. на паришком медецинеком Факултету строги испит и проглашена је за доктора

Дрке Рускиње у Петрограду основале су болницу за сироте женске, у којој ће саме оне лечити.

На енглеском универзитету Кембриџу решио је савет са 71 против 65, гласова, да и за женске ђаке уведе академијске називе, т. ј. да могу бити матистри доктори и т. д.

ЗА ДОМАЋИЦЕ.

Цвеће у чаши да се дуже одржи: ваља сваки дан струкове оздо оштрим ножем за. онолико потсећи колико отруне, и онда заденути у ситан песак у чаши па налијти чисте воде и у ову додати мало еоли, или мало камора, или камфорска спирита, (Капџегсеј5ф)у или нишадорова спирита (Зајттаксејђ) 3 грама на 1 литру воде, па том водом налити. То свако чува цвеће да не труне, те по 14 дана и више одржи се свеже. Исто то се чини и са оним цве ћем, које увене било у чаши или у руди или у кутији: док га из поља кући донесеш подре жи му струкове, и у чашу млаке воде тури, одмах се поврати и учини се, као да је тај час узабрано. —

Тачке за цвеће у лонцима да трају дуже: Раствори у лонцу и литри воде 50 грама

плаветна камена, па у тој води остави тачке заденуте онолико колико ће стајати у земљи за 24 сата да стоје, онда извади, истави да се осуше, после их стави 24 сата у други лонац у воду, у којој си подоста жива креча загавио. Тако спремљене тачке издрже много година да не труну.

Шљива жутих (дрискуља) да насушиш: Одбери зреле и крупније, па у кеси од најређега платна тури у кључалу воду и један часак подржи. Тако се кожа с њих лакше скине и коштица згодним дрвцетом истера па онда метни у плеханим тепсијама на огњишту да се осуши, ал не пресуши, јер мораш мало и на ваздуху сушити, после напуни лонце повежи и остави. То су Француске прунеле.

ЗАРАД ЗДРАВЉА.

Како се освете оне тице што их многе носе као накит на шешарима, На те тице утроши се много вичана, да их неби појела буба ни црв. Тај сичан пропада као ситан прах кроз шешир на косу и на кожу па допре и до лица, у очи и у нос, те данас пате многе од ужасне главобоље и од плућобоља, и силне главом плате ту ружну и погану моду, која је уједно и знак врло сурова ерца и душе, у сваке, која то воли да нови и да се мртвим тицама поноси.

Колико се попуши код наср За прво по године, од 1. Јануара до 30. Јуна 1883. попушено је у Аустријској поли наше царевине 628 милиј. цигара, а г. 1884. до 30. Јуна 747 милиј. то је за 859 милијона више. За оне цигаре издато је г. 1883. 38.243000 Фор. а г. 1884., 35.459000 Фор. и кад се узме да је тамо преко 9.000000 женских осим деце, који не пуше, онда се да лако наћи шта на сваку мушку главу падне. — Колико то поквари живаца, и срдаца, плућа, и очи» ју ових најплеменитијих оруђа људских и ослаби снагу народну. То је страшна есведочба за све науке, школе и учитеље, а особито за медике и дијететичаре. —

РА “а 10.

Племенито дело краљице Јелисавете, Енглеске новине казују, да је Њено Величанство наша краљица Јелисавета учинила лепо дело милости. Кад се она шетала крај обале морске у вароши Кромеру, у Енглеској види, да се гомила свет на једном месту; она приђе ближе и дозна,

да су ту извадили мртвог из воде неког послужитеља жељежничког. Краљица се распита за стан тог несретника и оде одмах тамо, па рече