Женски свет

ние

227 | ЖЕНСКИ СВЕТ. 228 Прочитајте само ону златну алку у том низу, што носи наслов „Шта све могу да раде женскиње“, па ћете познати покојниково жарко одушевљење за бољим и напреднијим животом женског подмлатка, познаћете оно дубоко знање, којим је покојник располагао. осетићете ону топлу љубав, која му је родољубиво срце покретала на рад око лепше среће и боље будућности женске друштвене поле. Та је снага сад учмала, то је срце оладнело. Ео ће вам од сад пружати онако зреле поуке за живот, као што је знао наш покојник у својим „буквицама“:о васпитању, о женскињама, 0 примеру у васпитању, о женском оделун накиту, за удаваче; — ко онако лепа савета давати за чување здравља и живота свога и својих, као што је наш Бабо у чланцима: „Мек итврд хлеб, — о јелу меса за време помора и заразе, — о спавању лети на пољу или при отвореним прозорима, — терајте муве напоље, — зијање па предисање на уста, како се деца одрже до краја прве године, — шта је данашња кујна, — 0 пићу каве и теја домаћица и ваздух у стану јој, — шта вреде наша, јела и пића (недовршено), — предисање као лек, — воће као лек, — за чување очног вида“ ; — па ко ће вам пружати оне дивне поуке за васпитање деце и кућењу куће, као што вам је Бабо пружао у чланцима: „Како се навикну деца раду и вредноћи, — шта не ваља на данашњем васпитању отличнијих женскиња, — како ће нам кћери бити добре домаћице, — како ваља домаћица да заповеда, — коју живину да запатимо, -— правила за насад живине, — неколико правила о мужи крава, — цвеће у кадицама“. — Колики је то богат и велик низ рада, поукап савета, што је тек кроз једну годину пружио наш мили покојник својим кћерима; а тек кад погледате још на онај ситан бисер, што се просуо по листићима овог листа, које је великом гомилом ипуном шаком просипао наш покојник у редовима зарад здравља, у рубрикама за домаћице, за машере, из другива и у оно разно: онда се тек може осетити, шта смо изгубили, колико претрпели смрћу нашег Бабе. Тек из тих редова видите, колико великог пријатеља, како снажног поборника губи наш женски св"т у овом љубљеном покојнику.

Др. Ђорђе Натошевић био је велик, ненадмашим раденик у школи народној, пеуморим на књизи његовој тако, да се за ових прошлих 30 година дана не може наћи у нас с ове стране скоро ни један лист српски, где Натошевић није по који камичак углавио, а у некима и читаве зидово својим књижевним радом подигао. Он је први у нас устао, да брани женски значај, први се заузимао за њихов бољи углед, за њихово напредно стање. Наше основне женске народне школе воде од Натошевића свој постанак, наше три срп. више девојачке школе у Новом Саду, Панчеву и Сомбору, његовом се топлотом загрејале, васкрсле и овако поносно своје главе уздигле. Што се и нашим женскињама отвориле двери срп. учитељске школе у Сомбору и Тор. Карловцу, може се Натошевићу захвалити, Натошевић је први одпочео, да уводи наш женски свет у јаван просветни и добротворни рад. Његова подстицања покренула су добротворне задруге женске у нас још пре 15 године, његовим заузимањем уведене су Српкиње прве у васцелој нашој пространој домовини у патронате за срп. више дев. школе у Новом Саду и Панчеву, те су тако оне Натошевићевим заузимањем прве доспеле до угледног и почасног места у друштву образованог света.

Др. Ђорђе Натошевић је дакле стекао великих заслуга не само око преустројства наше народне школе и напретка народне свести и просвете, него он има големих заслуга и око увиђавнијег погледа народног на женски значај у друштву и народу, те по томе је Др. Ђ. Натошевић не само преобразилац народне наставе, него преобразилац народног погледа на женско више образовање и боље васпитање, а с тим је нашем женском нараштају отворио шире поље рада и части, а народу лепшу и трајнију будућност.

За то, Натошевић није задужио признањем и захвалом само мушки, него и васколики наш женски свет, те је ево и тај свет дошао, Бабо, на крили овога листа, да се опрости с тобом и да ти целива те вредне руке, што си их око њихове среће и напретка тако јако

измучио, да те пољуби у то мудро чело, што му је знало створити боље дане, да ти