Женски свет

231

Без ујединења не можемо ни почети. () том најглавнијем услову нека ми је дозвољено неколко речи.

Ујединење мушке и женске омладине није замисао немогућа, неизведима. Ко прими крст на себе и одважи се на акцију, тај постаје чланом уједињене омладине. Идеја нек нам буде звезда путевођа; она ће нам показати пут, а светлиће и онима, који буду остали још у мраку. Идеја нека буде веза, која ће све једномишљенике спојити као рођену браћу и сестре. Није то ујединење ограничено на једну варош, околину или државу, него ће бити кадро загрлити без разлике све Србе и Српкиње дичне. Но осим ове идеалне везе нужна је у сваком повећем месту — где се Србин пати — и стварна веза; задруга, која ће по месним околностима и приликама у оквиру заједничке идеје радити. А зашто није довољно ујединење само мушке омладине већ пи женске, држим, да се не мора дуго доказивати. У женском свету само треба пробудити одушевлење, тде још није пробуђено, па ће бити чисто и дуготрајно, а не као код мушких — плане, па се угаси, а друго, тако је исто и женски позив то; као и мушки. Ако клонемо, њина једна реч улиће у нас нове снаге и одушевлења. Оне нека владају, ми ћемо управљати; а међу нама нека влада слога и љубав братска. —

Већ прва корист оваког ујединења неда се ни догледати: та зближио би се мушки и женски свет; уништила би се она грдна провалија, која данас мед нама постоји; постали би сви браћа и сестре.

А друга кориет тако је исто огромна: тежећи сваки поједини савршенству, искорењујући зло из себе, нуждан је само један корак, па је и ево друштво препорођено. Што се нашег програма тиче, мислим да није нужно нашироко разлагати. Може се извести из главне идеје, коју себи постављамо као правило. Треба да обухвати цео живот појединаца, породице и напослетку друштва. Мора се неговати српски језик, сриска свест и идеја сришћанства. Морамо створити повољније друштвене прилике нашем потомству, борећи се против

ЖЕНСКИ СВЕТ. 238

раскоша, пијанства, картања то осталих мана мушких т женскиг. Ако ово изведемо, онда смо одужили дуг, којим п0тометву дугујемо.

Дал је све то могуће, дал изведимог

Зависи само од нас. Треба имати вере у могућност и наде у повољан успех, па се може свашта произвести, што није по себи апсолутно немогуће. Не смемо очекивати, да свуда само на цвеће наизлазимо, а нигди на трње; не смемо клонути, ако буде у почетку сувише мален број бораца за ту идеју. Та и највећа река прво је извор, затим мали поточић, па све већа и већа, док не постане грдосијом.

А дал ће бити за почетак тако огромног дела доста спреме и одушевлења, доста озбиљности и истрајности: показаће одзив садашњег младог мушког и женског нараштаја. Ако ми небудемо ништа кадри, пригрлиће ту идеју од нас још млађи нараштај. Не дај боже, да будемо за то неспособни. —

Верујмо, надајмо се и започнимо дело, којим потомству дугујемо. Света и велика је наша дужност; одговорност огромна“ пред потометвом. Докажимо, да нисмо себи највећи непријатељи. Спасавајмо душу, која се може спасти; тело и тако мора пропасти. -

Браћо и сестре на посао ! Велика и света је наша дужност; одговорност 0громна пред потомством.

Време је већ, да се радит почне: Џринесимо жртву на олтар ! Народ српски мора бити сретан ! Сложно напред, сраман је немар!! Станко. Поздрављамо нашег поштованог г. сараденика на овом родољубивом путу друштвеног рада. Ми мислимо да ће се цел најбоље и најпре постићи, ако се на све стране нашег народа подигну добротворне задруге женске, које ће у своја правила п све горње смерове обухватити и у којима ће и мушки као саветници и сараденици делати. Тако ће само женске владати, а мушки управљати. У овако коло, ваља да се ухватимо еви мушки п женски, старији и млађи, па ће онда бити успеха,

(Уред.)