Женски свет

ко 8 Лив

3 ПРОСВЕТЕ.

Народна светковина. О вел. Госпојини 0. г. прославио је наш народ у селу Грку у Срему једну значајну и врло ретку славу. Бечка српска омладина из друштва „Зоре“ подетакла је мисао, да се над гробом славног народног слепца и певца Филипа Вишњића подигне из признања каменити споменик. Овај је певад за време најновијег српског устанка под Карађорђем и Милошем е гуслама у руци ишао од логора до логора и храбио и одушевљавао српске јунаке. Певао је већином сам своје песме и млого је тим припомогао, да су се наша прекосавска, браћа ослободила петвековног ропетва. Од ње. гових песама има прибележено 8—9 у збирци Вука Караџаћа, а најзнатнија му је она под насловом : „Устанак на даије.“

Село Грк лежи 2 сата хода од Митровице, па је у тој слави и Митровица највише учествовала. Митровачко грађанство дало је гостима из даље безплатан стан и подвоз до Грка, а у вече те славе приредило је у почаст гостима, митровачко црквено певачко друштво „беседу с игранком“, на којој је учитељ Јован Вучанов врло лепо поздравио госте. О беседи тој певали су заједнички једну песму: чланови београд еког митровачког румсвог и новосадског певачког друштва,

У Грку самом оделужили су прво св. литургију свештеници: Дамјан Јеврић из Јамине, Јован Јеремић из Бачинаца и месни парох Коста Змејановић а певаху шидско и митровачко певачко друштво. После службе држан је парастов слављенику Филипу Вишњићу у ком је начелствовао задарски прота и професор богословије Јован Вучковић, а говорио је у почаст слављенику поменути месни парох Змејановић. На гробу положено је четири венца; а по освећењу епоменика говорио је професор карловачке гимназије Рада Врховац. После тога наступила је општа народна слава приликом које су држали лепе и тој елави прикладне говоре: Никола Поповић из Митровице, Стеван Дамјановић техничар бечки, Коста Радојчић медицинар градачки, Милан Поповић медицинар будапештански и Радован Кошутић философ, Рачуна се, да је било око 6000 гостију на окупу. Слава је тако величанствена и сјајна била, да ће остати за увек

ЖЕНСКИ СВЕТ.

282

(Уб А у лепој успомени сваком, које у њој уче ствовао.

Споменик је од гранита, пирамида, а подигнут је из народних прилога. Има три наставка, На горњем стоји; „| Гроб гуслара-песника српског Филипа Вишњића каменом га обележио српски народ 1887.“ На нижем оде-

лењу изрезане су гусле, а на долњем стоје ове речи :

„Благо гробу, и у тами што се сјаји

Где кандило припаљују нараштаји !

Кандило је жар што српске груди краси, Вишњић га је чуво да се не угаси.

Ми ти гробу камен дасмо. То можемо,

Венац прави твојој слави, — јоште дугујемо.“

Окупљање брп. народнех песаме. Српско ђачко друштво „Зора“ у Бечу издало је позив на сав народ српски и моли све писмене чланове и чланице, да скупљају по народу пашем песме, приповетке, пословице и загонешке, а потлавито умолава за то срп. свештенике, учитеље и учитељице, трговце и занатлије, који највише долазе е народом у додир. Свака песма, пословица, приповетка и т. д. нека се препише па нека се означи ив ког је места, од кога је п коју је скупио па нека пошље „Зори“ у Беч под адресом: „Зетђ. акад. Уегет „Дога“, Улеп. Т. Шимегз аб,“ Ово ће друштво по могућности награђивати скупљаче и одредило је на ту цел од своје стране 200 Фор.

Православна женска школа у Јапану. Руске новине јављају, да је грофица руска Путјатин подигла у Јапану нову велељепну школску зграду за 100 питомица православних Јапанкиња.

Култура у Енглевкој. Краљ енглески епавао је још 1284. год на слами и дасци као и сви проетаци, јер се онда није знало за боље. 1246. г. биле су све куће сламом покривене, није се ни знало за цреп и друго. — 1800. год. није било у Лондону оџака ни пећи, него су се грејали на жеравици у тепсијама, — није било још ни кола, него су одличнији јашили на коњима па и саме жене њихове. — 1348. год. изашла је прва чиода од метала, а донде се служило дрвеним шиљцима. Прве свилене чарапе понела је краљица Јелисавета, 1261 год. Тако је споро ишла култура у овој земљи.

У Данској постоји од 1871. г. женска 3адруга, која се брине за опстанак и материјално