Женски свет

295

носила тим, што је била кћи слав. СОцишњјона и супруга сл. Семпропија Тиберија Граха, нити је у томе своју вредноет држала, него је предузела, да од својих синова начини велике људе и једина јој је жеља била, да се слави као машти Граха. У оно доба било је у римској држави палик на паше прилике, само много горе. Мали поседи су сасвим пропали и све се пмање стекло било у руке појединих богаташа, који су сав парод начинили били својим робовима. Радници су били пропали, а богати подузетници прекупили су сво имање од малих газда. ЈЊен старији син Тиберије замислио је, да се допесе нов закон аграрни (земљишни) и да се подела освојене земље подели па све једнако; народ га заволе, изабере за трибуна (вођу) и пође му за руком да изведе тај велики и лепи план, али богаташи се на њега с тога јако огорчили и интригама (сплеткама) ових погине; Барод после пзабере његовог брата за вођу и подигне се другшије на поге, а му као права мати народа пише:

мати

о _

о со има на земљи раја и жпвота рај“ека, то је мужу само уз добру жену, Ја жени само уз добра мужа, а другче пије ни замислити. = Благо оном ко добру жену нађе, она ће му осладити живот п начинити, да ће двапут дуже живети пи све у срећи п задовољству, спрома као п богат. Само у доброј жени има човек на овоме свету највећу срећу и највећи благослов. Још у стара времена рекао је премудрип Соломун: Добра жена вреди мужу своме више него бисер. Чини му добро евега века свог. Зна се во врата муж њен кад седи међу старешинама земаљским. Она је круна мужу своме, она му је од бога дар. — Ваљаноет и вредност девојке је у опој лепој смерпости, скромности, побож: ности, чистоћи, радљивости, штедљивости, у васпитању, благости, стрпељивости —- то су знаци лешие женске душе — и блага над благима. Васпитана, весела, блага, смерна, побожна, склонита, чиста, радена, чуварна

#) М ово је посмрче др. Ћ. Натошевића.

ЖЕНСКИ СВЕТ.

294

лепо је и славно вратити непријатељима жао, али без штете отаџбине, ако ли то не може бити, онда је хиљаду пута боље, нека стоје. непријатељи, него да отаџбина пати. И овај други сип Кајус је после пао, али им је остао најславнији спомен и поштовање као божијих синова, а њојзи најлепшш спомен, да је она мати славних Граха, па по смрти њене из особитог поштовања подигне јој народ споменик од бропце и напише на њ ове кратке, ал значајне речи: „Корнелија, мајка Граха.“ После је пао и Рим и римска величина, јер је нестало оне простоте а настао луксус и спољна сјајност а упутра трулеж и свако уживање, особито у јелу п пићу; женидбе пи удадбе не беху више свете као пре, васпитање деце пређе у шаке елугу и слушкиња, мужеви погазише свој понос, па и жене, простоте у јелу и пићу нестаде, па понос душевни више нико не гледаше при женидби, него само на богатство лукеув и е тога пропаде п та велика п најлавнија римска држава.

Ара а

БОА

БУКВИЦЕ 35 МЛАДОЖЕЊЕ)

и штедљива девојка пи од ваљана оца и матере, та ће зацело бпти и ваљана жена.

— Гледај родптеље девојчине, којом мислити да се ожениш, јер како онп мисле, зборе п творе, тако ће и она, п какав обичај видиш у њих, тај ће бити и у ње. Каква мајка онака п ћерка, вели народ, и плод не пада далско од воћке, ни пвер од кладе, — па што ти се на онима допадне и на овој ће, а што на њима не, неће ни на њој. Ако ли нема родитеља, онда пази на друштво њезино, јер по друштву се и људи знају. Реч она: с ким си, онаки ви, и она, кога не мож познати мотрп е ким се меша — нека ти вреде још више при оцењивању девојака и жена, него при оцењивању мушких.

— Гледај прво на побожност, увек је у побожних јача свест о вршењу дужности као еупруге и матере п домаћице; она сила већу важност полаже на ово, него друга, у побожних је сила јача свест о супрушкој искрености и верности и о

поштовању себе и мужа, побожност је ж