Женски свет

323

собне за више као и мушки и да спремање женскиња за више науке и вештине, за бољи и самосталнији живот не носи само користи женскињама оним, него је од благодети и по васколики народ. Млоги су говорили, па и писали да женске нису одарене за науке, а овамо се ето видело, да су оне још у прастара времена износиле лепих примера образованости и учености, као и мушки, и ево се и да-

нас показује, да свршавају највише нау-.

ке с отликом и да упоредо с мушкима стоје на свима местима, које се умним способностима задобијају. Оно се могло говорити и сумњати нешто док и женскињама нису биле отворене школе и путеви, а данас, кад имају приступа и на највишим наукама, и кад су тамо на јавним испитима одржале толике женске главе умни мегдан, мора се признати, да су и оне одарене истим душевним својствима, којим су и мушки; и још док се допусти женскима, да могу ићи у све школе и на све науке, тек онда ће поћи образовање народа двоструком, дивовском снагом и то бољом него до сада на срећу народа и државе, јер ће и они и оне бити и срећније и напредније, кад се и ова друга по. ла људске снаге прими у коло рада друштвеног. Двогуба је снага ји и своје женске изобрази умно као и душевно.

Не би ни за жене ни за свет било од користи, да се оне у свима наукама надмећу и отимљу са мушкима, али исто је тако шкодљиво, пе дати им, да уче оне науке, које управо спадају у њихово одређење. Женске ваља темељно образовати у томе, да потпуно схвате свој значај и позив у кући и положај према мужу, деци, народу, човечанству. Женска је од природе одређена, да као кћи, сестра, жена, мати, баба увек само за друге живи, па тим и за себе; сама доброта п милост, хиљаду ситних брига и услуга да сноси, али за то је ваља школом епремити..

Свака жена, која мора сама за себе да живи, губитак је за оно друшво што је око ње, јер друштво, а не она, изгуби оне лепе услуге, помоћи и плодове, за које је она рођена.

у оног народа, коисто онако

ЖЕНСКИ СВЕТ.

324

Тако је и свуда у народима. Гдегод образоване жене уплива мају, види се сила више женијалног и узвишенијега и на више тежећег у народу и код мушких; а где ове немају уплива, или се баве само са материјалним потребама, тамо п нема у народу виших и узвишенијих тежња. Докле год се женске остављају у глупости, ни мушки неће далеко отићи, ове ће им бити као олово на ногама И само популарисање наука могу најлакше и пајбрже извести женскиње, јер су оне први и најприроднији учитељи и васпитачи.

Врло траљаво стоји онај народ, где простак и надничар своју жену злоставља и где учени људи жену омаловажавају. По положају женскиња и ових образовању зна се степен народног образовања. Ово историчари одавна казују. Што је који народ простији, то му више жена ради послове домаће п пољске, осим орања.“) Само су необразоване жене за трачераје и том се одају п по томе знају; а образоване су жене као и људи далеко од тога и оно је отуда, што незнају ни зашта боље, а образоване знају.

Од женскиња ће доћи сила лепше оплемењење друштва и рода људског, него што је дошло од мушких и будућност је њихова.

Истина, да с изучавањем женскиња и спремањем за самосталан практичан живот настају опет за мушке тежи дани, јер им женске преузимају хлеб и заслугу, али, док овако стоји поремећено, и тако "рећи разорено стање женскиња у породици, дотле нема ни наде да ће ово преузимање хлеба престати, него ће тога све више бити; и докле год се стање женидаба и удадаба не поврати у свој ред ине буду

· толике силне девојке остајале неудате, до-

тле је дужност свакој девојци, родитељима п друштву, да тражи начина, како ће поштено живети и поштеним начином заслужити своју кору хлеба. Изучавањем и спремање женскиња за корисне чла нове друштва и народа иде у прилог сваком паметном човеку, јер сваки ће се тек више радовати, да добије жену

У) И код дивљих народа свршују све пољске и домаће радове, што их има, саме женскиње, а мушки се туку, лове и бадавадишу.