Женски свет

855 ЖЕНСКИ СВЕТ. 356

и

2'ј, динара пли Франка за Србију пи остале европске земље, која се плаћа у једанпут на целу годину у напред.

Овде је место, да со сетимо свију сарадника скупљача п скупљачица претплате за наш лист и да им од свег срца кажемо: хвала на потпори и доброј вољи! Ал, нека се не срде, што ћемо их опет лепо и уљудно умолити у име евете ствари, коју заступамо и за коју војујемо, да нам и у будуће не откажу своју помоћ; а нарочито се обраћамо на наш васколики женски свети молимо, да не пусте, да им увене овај једини лист у овим Аустро-Угарским крајевима, који је намењен чисто Њиховим интересима, њиховом угледу и поносу. Покажите драге сестре и миле мајке, да умете п ви бранити своје право п да се умете одушевљавати за своје и

народно добро. За то прибирај бављу, па ће п за вас лешпи, Још молимо, да се претплата покупи и пошље

срачунати, колико нам нримерака треба, за штампање.

Претплатнике из Србије молимо, да. преда познатим скупљачима, а могу Београд, која ће у будуће и з

У Новом Саду, 1. децембра 1887.

еуу едно чедо, једног сина

„) Има мајка јадна, стара,

; Он јој нада, он јој живот Он јој срце из недара.

Изван чеда милог свога Ни што мари, ни што воли За њега се, њега само Дању-ноћу Богу моли.

Расло чедо, момче наста, Поче срце да му гине Вукући га у свет даљни За будућност да се. збрине.

ујад ми мајко, душу мори Твоја ј' рука нежна, мека, Али овде немам среће,

Она м' ваљда другде чека,“

10, па пусти, пусти, мајко Да ти е чедо у свет вине,

" Да потражи свето место,

Где ће срећа да му сине,“

„А у вечност када пређу Од годишта до три лета, Тад“ за цело чекај сина

Из далеког туђег света,“

„Па и ако не ћу моћи

Наћи срећу, тде ми руди, Опет ћу ти, мајко доћи,

Да на твоји умрем груди“...

На синовље ове речи Немо стоји мајка стара,

Сухо око трепти, дрхће, К'о и срце сред недара.

Ох! та како да га пусти Са евог срца, својих груди, Да га пусти у свет даљни,

Где је толко грешних људи!...

Па би рекла спну своме,

Да се махне света, — свега, Само, само да из вида

Не изгуби никад њега.

Али срећа, срећа чеда Иште, тражи путе ове, И усне се тихо крећу, Да јој чедо благослове.

Заљуља се бедна, јадна Срце вилно лупа, бије, Страсно грли, љуби сина, Ат у оку суза није.

И још једном ижљуби га, Да је силна туга мине,

Па му онда јадна рекла : „Збогом попго, мили еине !“

„Моја љубав, душа моја Свуд ће, дико, да те прати, А Богу ћу молити се,

И он ће ти здравља дати,“

„Да се вратиш злрав и ерећан Меком крилу мајке своје, А вад иди, иди сине,

Збогом, збогом, срце моје!“ ...

те се и челичите се знањем врлином и узајмном љуи по народ бољи дапи доћи! још до божића. како би могли

ју новац досадањим, пили новим, али слати и управо на књижару г. Велемира Валожића у а Београд примати и кушшти за нас претплату.

Уредништво.

МОМЧЕТОВА СРЕЋА.

Отитило је момче тала Из мајчина мила двора, Прелазило преко силних Цветних равни, стрмих гора.

И тек после много дана Путовања тешког свога Приепело је под зидине Неког града великога.

Па улази у град силни

С неким тихим страхом, стрепом, А изнутра све га нешто

Мами једном дворцу лепом,

Ту у дворцу силан пос'о, Многе руке вредно раде,

За пловидбу морем сињим Бродови се овде граде.

Мирно момче у двор ступа, Види једну слугу старг,

|Па је моли лепо, смерно:

„Одведи ме господару.“

Доброћудном старцу слузи Смерност младог момка годи, И одмах га послушао,

Па га горе газди води

У дворани, камо с ушли, Сред дивота силне краси, На дивану седи старац,

А к'о снег му беле власи.

Покрај њега мома млада, Јединица оца стара,