Женски свет

тљеном стазом 2 Ето већ две хиљаде година скоро, како постоји та идеја на грешној земљи; што није досад цело човечанство пошло том стазом, па би сад сви сретни били 2 Да није трњем посута та стаза, да не треба пожртвовања и јунаштва, сви би том стазом пошли. Ал шта ћемо, кад су нам милије телесне насладе, него душевно уживање и блаженство; радије полазимо мрачном стазом, јер нас привлаче сиренски примамљиви звуци; а не видимо јадни, силне провалије по тој стази, у које ћемо се кад тад сурвати. За љубав садашњости и трепутнот уживања жртвујемо праву ерећу и задовољство — мир душевни. 1

У богаству и господству тражимо сву срећу, а Хришћанство нам друго благо пружа. — Тели би да пад свима господаримо, а Христос нам вели: ко жели да буде већи него други, нека буде свима слуга. — Терамо освету п мржњу; а вели нам се: измири ве са братом пре нег што сунце зађе, пи опраштај сваку увреду. На сваком човеку налазимо погрешку и ману, само не на себи; а вели нам се; прво извади из свога ока балван, па онда из туђа ока трн. — Ако не грешимо, ако не отимамо, мислимо да смо задоста учинили дужности Хришћанској; а вели нам се: жедног напој, гладног нарани, голог одени; љуби ближњег, као самог себе; што желиш, да теби други чине, учини и ти свима; будите савршени као што је отац наш небесни савршен. А шта ли је постављено сваком Хришћанину као главно правило 2 „Љубите један другог; по том ће се познати, да сте моји ученици.“ Шта велите, кад би место „љубите“ метули: „мрзите један другог; по том ће се познати, да сте моји ученици“, (а ми

ЖЕНСКИ СВЕТ. 966

се више држимо ове реченице п по њој се владамо него по првој) да не бп у том облику одговарала данашњим одношајима 2 Ал онда би требало, да се подичимо именом оног, који мржњу сеје, а не Христовим!... „Речима ме славе, а срца су им далеко од мене“... Дижемо храмове скупоцене и појимо Богу — ал за...!! Вуци у јагњећој кожи. — И још емо поред свег тог дрски, те се дичимо именом божанског реформатора !

Тешко је себе победити, зато је тешко правом стазом поћи. Први је услов даклем да сваки себе најпре победи! А каквим оружјем 2... Веруј, вера ће те спасти ! Вера ће нам дати снаге. — Вера у лепшу будућност једина је кадра потстаћи на узвишена и племенита дела, једина је кадра одушевити младо срце на истрајан рад и на сношење еваке жртве. Вера је услов трајног напретка и усавршавања човечанства. Чим клоне вера, клоне и слога. Утврдимо се у вери, па смо се на ружали за сваку борбу, која нам је нужна, да се спасемо. Како ли је тек сладак сан о лешпој будућности! — Путник жедан и уморан, лутајући по пустињи, тражи оазу, да се спасе. Па ди ће наћи спаса путник, који мора да лута по овој живој пустињи — у друштвуг Сан о лепшој будућности окрепшће му душу, да не клоне; научиће га, да се нада и да верује. — Ето оазе, која га прима у евој лад и поји живом водом вером и надом !!

Верујмо браћо и сестре драге и вера ће нас спасти. Уливајмо у млађи нараштај веру љубави! Ширимо идеју Хрпшћапества — љубави слогу — по свом Српству ! Пођимо стазом, која води спасењу !!

Станко.

допис ИЗ САРАЈЕВА.

Крајцарско друштво, у Сарајеву, 0 коме је у овоме листу већ било говора, није се могло још остварити, макар да су неки свакојака средства употребљавали и живо настојали. око тога, па опет не могоше успјети. Као главна сметња у остварењу јесу друштвени штатути, који не одговарају потребама народним у ови-

јем крајевима. Тако неки хоће да је главна цијел друштва потпомагање виротиње — „док је већина за потпомагање сраскиг школа :у Босни и Херцеговини. Да би се уклониле те сметње и да би се што прије дошло до споразума повјерена је ова ствар високопросвећеном госп. Митрополиту Николајевићу, да је он ријеши, како