Женски свет

9 ЖЕНСКИ СВЕТ. 10

већ са свим да легну, и да се изгубе пспред других, и важнијих, и озбиљнијих питања, која ће бити кадра да усреће и да унапреде човечанство.

И данашњи век има многа своја питања, с којима се у овај мах занима човечанство. Но између свију истакло се,и сваким даном све се већма п већма истиче, питање о народностима, тако звано народ носно питање. Напредно данашње време пробудило је све народе, и упутило их, да пажљивије и озбиљније промотре све оно, што бива међу њима и око њих. И они промотрише пи проучише све те прилике, и — распознаше се. А из овога распознања пониче то толико важно народносно питање, које хоће да створи себи засебно доба у повесници људској.

Сваки народ сазнаде све оне, који имају с њиме једнаке тежње, једнаке жеље и једну мету: обезбеђење народне будућности. привуче их као сродне себи ближе, да тако јачи буде према онима, који пмају са свим супротне тежње од његових тбжња и жеља. Сваки за себе постаде као нека велика породица, п сваки за сеје заче особенији живот, да би се · тако што већма истакао са својим особинама, и тиме јаче избио на површину као жив и свестан народ.

Па какве су те особине, што су кадре да даду појединим народима народносно обележјег То су језик и обичаји народни. Те се тога сви народи, који поимају да је данашњи век век народносног питања, труде се и старају, да сваки што боље укорени евој језик и утврди народне обичаје, да се тиме јаче разликује од друтих народа

Укорењивањем и ширењем језика свога, неки народи чак и тако далеко иду, да и другим народима хоће скоро на силу

да наметну свој језик, само да би што.

више чланова могли бројати у својим редовима, пи да би што јачи били у оном одсудном часу борбе, који кад тад мора наступити међу народима. Ово навилно ширење језика постоји нарочито међу оним народима, који су у тој срећној прилици, да у својим рукама имају и државну власт.

ко с пажњом прати дневне догађаје, наплазиће скоро свакога дана на оваке

насилничке кораке, који често задају велике ударе оним народима, против којих су наперени.

Не треба ваљда ни да кажем, да и српски народ често пута мора да искуси оваке противничке тежње п смерове, и да му се даје и сувише прилика, да сазна, е је данас баш заиста век народносног питања. Па то емо ми силом прилика и схватили, па дао би Бог да прође на томе, што смо у прошлости иекусили, те да бар у будућности будемо поштеђени; — али тешко, врло тешко! Нама ће тек од сада да се врх главе надносе црни гавранови, тек од сада ће да учестају злогуки крици совуљашки! Да Бог да, да не буде тако!

И ми, посред тих црних изгледа за будућност, стојимо тако слаби и спротни са одбраном. Државне власти немамо у својим рукама, школе нам већином покомунаљене, те ни тамо не можемо да радимо на утврђивању наших народних обичаја и укорењивању народног нам језика, где би смо пначе могли учинити нешто. Изузев доста малени број вероисповедних школа, остаје нам сада за одбрану још само српеки породични дом и душа дома тога — српска мајка.

Но ипак за то не треба да очајавамо; јер ово, што сам мало час споменуо као нашу одбрану, двојином је и тројином јаче од евију непријатељских начина за нападај, па п поред свега противничког усиљавања кадро је да нас очува и одржи. Али, да би могли и да постигну то, морају и дом ерпски и српска мајка бпти одушевљени п загрејани ерпском мишљу и среским осећајем.

Породични дом српски одлучно подлежи утицају српске мајке, јер једино она ствара онај дух, што ће њиме да прове: јава, те с тога нећу говорити о раду породичнога дома посебце, него вамо о раду српске матере у њему, а у том ће се налазити и сав рад породичног дома као подређен.

Дакле да пређем на ствар.

Да бисмо се ми могли у овим тешким приликама одржати као народ, мора сваки српски породични дом бити најсавеснији чувар језика и духа српскога. У њима мора свака реч и евака мисао бити