Женски свет
~
41 ЖЕНСКИ СВЕТ. 42
лико би изгубио кад би два дана гладовао, и да су му најпосле неке обаве тела тако поремећене, као у најтежој болести. А кад се тога сетите можете ли рећи, да нисте заборавили најпрече, — здра: вље и живот свога јединчета.
И још то не би било тако опасно, да није и других неприлика, које Ви превиђате. Код куће сте и сувише брижљива мајка, па ее бојите и свеже воде, а на пгранци ћете једва махнути главом, ако видите, да Вам кћи онако угрејана ледено пиће пије или сладолед једе. Код куће чувате Милицу од најблажијег ветрићка, а на игранци ћете је по неколико пута изводити у гардеробу, ма онако угрејана хладним и промахивим ходником и назебла. Код куће проветравате сваки кутић, само да Вам јединица не дише покварен ваздух, а на игранци се п не сећате, да сте у читавом мору прашине и смрада. Ето једва свећа горе; ето м Вас у грлу гребе, а у прсима гуши; ето су Вам већ очи поцрвениле, а уста обљутавила; ето Вас најпосле и глава заболела - а све то није само од запаре, ларме п метежа. Зар не видите колико их је са златним или сребрним пудром у коси, с куповним блиставим цвећем или другим каквим накитом, са кога се круни оштра отровна прашина, да је Ви онда удишете2г А кад то Вама смета и ако мирно седите и тихо дишете, шта ће учинити Вашој кћериг Нека надражи и повреди душник и плућа. па је тиме отворен пут разним грудним болестима. Зар је једна после игранке ночела најпре куњати, па баш и боловати, да се никад више не предигне! Ви то све видите и све знате, па опет до беле зоре у тој кужној атмосфери проведете.
Него пред зору п Вама већ досадило. Истина мање је света п врућине, али што је остало, игра да се помами, а међу њима и Милица. Зовете је већ неколико пута кући, епремили сте већ и огртаче, ал јој још никако не даду. Ви опет мислите: „нека се данас издовољи, а други пут ће друкчије“, па једнако попуштате. Није ни Вама шкодило, и ако сте тако исто радили, па ваљда неће ни њој.
Не ћег.. . Погледајте је сада; сада
сте код куће. Промотрите њу а промотрите што је на њој, па реците, шта је горе опало2 Зар не изгледа као да се из битке вратилар Видите ли како је мртва уклаћена како једва трепавицама повлачи, како јој се око угасило; како јој лице потавнило и опало и како јој рука дрхти а нога клеца2 Ето се једва, свукла те мртва пала, а у сну покашљује, уздише, бунца и немирно размахује. Питајте је сутра дан, како је спавала, пи загледајте јој тек сада у лице. Што прилеже, што се гури, јежи и завија, што не једе, што није онако весела као што је пре била! Што јој се свако вече зажари лице, и што јој гору очи и дланови као жеравица.... Милица Вам је озбиљно болесна, а с њоме још неколико њених другарица које су се исто тако провеле.
Ето Вам, госпо, по избор узрока, за што је Милица — а и многа друга после пигранке оболела. Ви то јамачно и сами знате, ал нерадо признајете, већ с тога, што сте управо Ви узрок евему. Не кажем, да ств као мати својој кћери оно закратили, што ваљда ни једна мати не закраћује; не иште се од Вас да Ви Милицу под стакло метнете, али између једне п друге крајности има толико ере: дине, да се по њој можете по вољи прошетати. Нити браните умерено играње; нити пуштајте да Вам игра дете умори, па сте учинили оно што чине и добре п разумне матере. А како са игром и забавом, тако нека је у свему. Недајте материној сујети и слабости маха, и сетите се увек, да се савлађујете рад среће свога детета.
Ви се емешите мојим саветима... Може бити да су у овај мах неумесни бар према Вама —- ал свакако има много и много матера, којима не би ни најмање шкодило. Ја се, истина, од њих не надам много: „Ко потоке може уставити, да к спњем мору не хитају“, али ме је гонило жалосно искуство, да Вам их силом наметнем. Шримите их као пријатељски поздрав из даљине, где се живи без балова. Опростите ми сву интригу, и сетите се да Вам их шаље Ваш некадашњи лекар.
Др. М. Ј. 5.