Женски свет

101 ЖЕНСКИ СВЕТ. 102

што улива у деци неки страх и поштовање, које знатно потпомаже васпитну цел, али ипак трајан и одсудан уплив на децу нема отац него мати. Отац већ својом мушком озбиљношћу не може да разбуди у деци толике љубави и оданости, коју мати може својом блатошћу и милошћу, па та материнска благост и ми лошта привлачи дечије очи и срце, тако силно, да се приметило, да сва деца, а особито синови, присвајају материне врлине и мане. Ако су дакле матере скромне, побожне, милостиве, уредне. штедљиве, вредне, предусретљиве: то и синови и кћери још у раној младости присвоје те врлине и прелије им се у крв те их прате кроз сав живот њихов. За то треба матере увек да имају на уму, тај уплив што га има на деци њихов примеран живот, њихова вредноћа; њихова уредност, чистота, штедња, па да свагда с таким примерима излазе пред децу особито мушку, јер мушка су деца више одана матерама него очевима; тихи п нежан поступак ублажава мушке наглости п укроћава страсти, које се у мушкој деци више појављују. Материн савет и блага утеха задире дубље у ерце детиње и оставља трајне успомене, које та у животу потсећају и чувају, да не посрне са пута части и врлина. Материнска љубав толико занесе децу, особито синове, да их успомена њена загрева и у најдубље дане и сматрају матере само са те лепе успомене за највеће светиње. Част материна светија је деци од своје части и свагда ће наш син пре полетити у освету за обрану части матере своје, него за своју част.

Ал таке синове стварају само ваљане пи примерне матере, матере, које се не поводе слепом љубављу, којом се пуни деци свака воља и задовољава сваки захтев, јер то упропашћује децу, па унесрећава и матере пи друштво; од таког васпитања постају мазе и самовоље, које суп себи п друштву на терету.

Од матера, као првих учитељица и

васпптачица рода људеког пште се на првом месту да су побожне, да имају саучешћа у судби других људи, т. ј. да су милостиве, јер са тих извора потичу најлешше 5рлине. Притом се тражи, да је кротка, разумна, уредна, радена, штедљива, умиљата па ће онда и подићии уерећити не само своју породицу, него и државуи друштво. Још пре четир стотине година рекао је онај велики немачки реформатор Мартин Лутер: „Матере ће васштањем своје деце заелужити или рај или пакао,“ Ризуме се рај добрим васштањем, а пакао опаким, рђавим васштањем, а не треба матерама гори пакао, пего кад доживе да су им одрасла деца неваспштана, злочесна, па за то, ако пгде вреди што она срп. пословица: да је сваки своје среће ко. вач, а оно вреди за матере у васпитавању деце своје, јер добро добро рађа. Човек кад се роди није ни добар пи рђав, он је онакав каквог“ га друштво и околипа створи Лепим примерима, добрим саветима, разумним поступком матере може се свако дете извести на прави пут живота; алип зли примери п криво васпитање могу човека одвести на странпутицу псто тако лако, као и добри на добро.

У васпитавању највшше има уплива навика, она је најбоља школа, а та се школа држи у дому родитељском, а на дому су прзе и најбоље учитељице матере. Живот човека креће се око жена, рече један научењак, оне су сунце друштвене системе. Па кад оне имају тако голем и велик уплив на судбу и живот, на срећу и напредак паше садашњости п будућности, онда оне носе и највећу одговорност пред богом и пред народом за своја дела, за свој рад и живот,и с тога их молимо, да у интересу своје и народне лешпе будућности пазе, особито оне, што су матере, на сваки свој рад, на своје понашање, на свој разговор, да увек износе деци и млађима само узорите примере,-који се клоне срећи и напретку дечице и њихове будућности. ~