Женски свет

“

БРОЈ 2

ЖЕНОМ СВЕ.

У НОВОМЕ САДУ 1. МАЈА 1888.

год. Ш.

КИсТ ДОБРОТВОРНИХ ЗАДРУГА СРПКИЊА.

АЗИЛ ЗЗЕА : сваког 1. дана у меседу на целом табаку.

Нелеља страсна зар тако дуго траје,

Вар тако дуго мора да грехе каје Предака својих садањи нараштај #

Ил су наши греси још тежи, још већи,

Ил смо сами криви нашој худој срећиг!..

Па што ми туга искрену радост мути, К'о да ми срце тужну будућност слути“ Вар није Ускрс, зар није патњи крајг —

Ускре нам дође, ал све сном мртвим спава:

Клонула снага; нема живота права. Ил зар је живот тај вечни окршај % Тек само кад-кад јави се зрачак бледи,

У мутној ноћи, да вечни мрак победи. ж Ускре нам дође! Спаситељ смрт победи; К'о Бог се диже, ко Бог свом оцу греди, Иекупив крвљу човештва тешки грех.

Па како слави светина незахвална

Свог Спаситеља 2 .. -

Чујете л клетву, чујете л злобни смех 7 „Нема ни Бога, па одкуд божја сина! Лаж је то, коју луд за истину прима,“ —

||| ред вел,

УСС

то ми се вера у тешку слутњу слива Свецрњедане зар нам будућност екрива. Вар није Ускре, зар није патњи крај 2

Цена је годишње 1 Фор за Орбију 9: дин. Рукописи и претплата шаљу се на уредништво.

РЕ

Ускрс нам дође! Ал где је љубав чиста, Која у срцу невине деце блиста,

Где православље, где дух хришћански — где г Разум нам лута по пучини беескрајној. Презирућ' веру гле тежи мети даљној.

Ал нема моћи — гле срамно пропаде!

У грудма камен, — срцем га свет назива. У ком се отров: мржња и пакост екрива. —

Уекре нам дође! Ал где су нам пастири, Да смрве клицу, која се нагло шири;

Да шире светлост, да сеју љубав свуд. Да дигну људство из премрачних низина. К' познању Бога, до небесних висина.

Ил зар је вера и нада узалуд Зар никад неће у срцу човечанства

Ускренути славно идеја Хришћанства .. ж

За што ми туга искрену радост мути, К'о да ми срце тужну будућност слути“ Зар није Ускре, зај: није патњи краја ... „Чуј како звона у божи храм те зову; Чуј песму милу и славу Исусову ! Угуши тугу, угуши уздисај ! Веруј у Бога, надај се златној зори, Онако твори, како ти савест збори“ !! Станко.

кво еван И ЈЕ браон

УСКРС У ПЕТРОГРАДУ.

(КЕ нама Србима је Ускре, као и Бође жић, велики празник, само што о (" Божићу има далеко више обичаја,

уживимо у ону тиху домаћу свечаност, која пас о Божићу обузима.

Код браће Руса је то нешто другкоји су везани с тим даном и који | шије. Они су и о Ускрсу тек на прагу потсећају старо и младо, богато и | пролећа, па ваљда пи та околност доприубого на слатку успомену. За Ускрс нас | носи, да они Ускрс свечанијим чином и већ не везују толики обичаји пи таке успо- | већом славом проводе него ми. мене а п пролећна сама природа мами Сваком је од нас већ познато, да Руси нас више на поље, па се не умемо да | посте строжије но ми. Тамо неће нико у на-