Женски свет

911 ЖЕНСКИ СВЕТ. | 912

памјат, За тим су прешли сви ка гробу скоро преминуле Христине Кириловићеве приправнице и бивше ученице ове школе па и ту пољубиле крет и одпојале „вјечнаја памјат“ у знак топлог сећања.

Срп,. вел, гимназвја у Нов. Саду завршила је школ. 18874. г. '5/. јуна 0. г. е благодаренијем у саборној цркви. У тој школи било је прошле године уписано 262 ученика, а полагало је испит 245. Међу испитаним било је 237 Срба, 1 Мађар, 2 Хрвата, 1 Рус, 2 Немца, 1 Словак и 1 Јеврејин.

Краљевићева Заклада. Од књига „АустроУгарска у речи и слици“ које се под протектора: том краљевића Рудолфа издају, утекло је 80.000 •. чисте хаене само од оних књига, што су растурене у овој монархији. Тим новцем хоће краљевић да оснује закладу за издржавање сиротих ђака без разлике вере и народности из свију круновина ове монархије.

За академију наука и литературе у Г[рггу поклонио је један непознати Чех 200.000 Фор. Неће да се каже, али је- изјавио, да чини за спомен 40. годишњег јубилеума нашег краља и цара Франц Јосифа 1. што је допустио, да се у земљамма овим култура шири инегује у народ“ ном духу.

У Русији жене могу бити гпотекари, Не давно изишао је закон о томеда и женскиње, које сврше Фтимназије могу бити примљење на свеучи“ лишту. Али где сеоне приме за помћнике не могу се у истој апотеци примити и мушки.

Строги испити ва женевиње. У Оксеорду у Енглеској пријавило се прошлог месеца 85 женскиња за строге испите, Од њих је 28 положило с врло добрим успехом, 156 се одликовало из математике, и 1 из немачког и Францеског језика положила на изврено. Други 12 полагаће испит још једанпут.

ВА ДОМАЋИЦЕ.

Кава и дрождина нека се не баца на ђубре, где кокоши долазе, јер кад то једу, а оне носе јаја некусна. Та дрождина је добра за гној у врту, особито за цвеће.

Вариво кувањем да буде слађе и кусније, као што је пасуљ, сочиво, грашак, боб. Отреби и опери га па стави у воду да стоји док

„му кожа не пукне, што траје један или два

дана. После воду одлиј, а зрно подржи још на топлом месту и кад хоће близу да клија, онда пристави и кувај, јер онда је најслађе, онда

а а срна ни и сина па Б пат а ааманив ава = кнван панаванва ни нвинин арене паметан Лави ананас вољитнвин И ош из а ____п_ Без ___а а мада лењи. |_-. сова Ооо нојвалалљН А

брашно прелази у сладу. Тако кувано. јело добро је и за оне, што су слабија желудца и што га теже подносе. Ко није јео варива тако кувана, веле да не зна, шта је сласт.

ЗАРАД ЗДРАВЉА

Млеко. ва болесне. Оно млеко што се помузе јутром, нема никад онолико сира ни масла као оно, што је у вече помужено. Зато је јутарње млеко за елабе и болесне боље и лакше него вечерње и боље га је пити јутром, кад свака болест одлане, нег у вече кад свака прозли; а најбоље га је пити онако пресно и млако, како се помузе и процеди.

(Окружница министра просвете) Кр. угарски министар просвете, издао је на више црквене власти овај отпив: „Међу узроцима великога помора у нашој отаџбини не стоје на последњем месту неки стари обичаји, који су заостали од некадањих времена, а-е којих се људи разболевају, те се тиме јавно здравље у опасност доводи. Такав један обичај налази се

и у томе, што при сахрањивању мртваца деца “

путем певају, што је у неким крајевима, особито код протестаната (и нас православних) обичај још и данае. Као и други народни обичаји, тако и овај има свога моралног основа, али је вредност тога сада сумњива, јер се то врши онако тек као да се прозанати, а вредност је та још мања кад се помисли каква уштрба ово доноси. И не узимајући у обзир, што при том деца читаво после по дне од школе дангубе. главно је што је тај особито са здраветвеног гледишта за одбацивање. Овим начином се деца нарочито излажу заражљивим болестима, те се ове шире. У позну јесен, у зиму и у пролеће морају деца, која су већином слабо одевена, да подносе све шкодљивости опаког времена, ног: им се овлаже, тело им зебе а плућа су им због дуготрајног појања, на киши и на ветру у ванредном напрезању, 6 чега се при свакој таквој прилици по које дете разболи. На ове околности част ми је упозорити више власти и замолити их, да свим могућим средетвима на томе пораде, да се овај обичај полагано изостави, а особито да у време, кад владају какве заразе и при рђавом времену сепоменути начин пратње мртваца са свим изостане.“ — И код нас би требало поред пијетета, према покојнику имати на уму и здравље наше миле дечице, те у зимско, јесење и пролетње доба и кад епидемије владају вршење ове дужности свести на што мању и безопаснију меру