Женски свет

199 ЖЕНСКИ СВЕТ. 200

да је у неком зависном положају, и да њиме. управљају неки закони, које он не сме обићи и да над њим господари нека друга воља, коју он мора слушати и чијим наредбама се мора покоравати. То је већ један корак у друштвени и државни ред. Она озбиљност у школи, онај ред, она заједница, која везује децу једне школе и једног разреда у заједничким играма, одморима, забавама, све то утиче тако на децу, да се осећају као једна друштвена целина, која, особито за мушку децу, имају неопењене вредности по доциији живот у друштву и народу. Деца се ту навикну да саучествују у весељу и тузи са својим садруговима, те се тако зачне још у раној младости њиховој заједничка веза, сношљивост, пријатељство, љубав, која ваља, да их прати кроз цео живот.

Школа је дакле важно место, у коме се дечији поглед „извуче из уског поро-

дичног круга и прошири на свет и дру-.

штво, то му је баш прави улаз у живот. Ученик и ученица уче се ту у гомили у заједници да једно друго сносе, трпе, да једно другом попушта, кад треба и супрот стане и брани своје право; ту учи своју вољу покоравати општим законима, свој језик кад обуздати, кад у помоћ узети, своју снагу опробати, једном речи

-_ учи, како ваља да се служи човек у жи-

воту са својих пет чула. Учи се уредно устајати п седети, старије и власти поштовати; ту постане окретан, умепан, слободан, справедљив, милостив, љубазан, одан пријатељ, а то је све за живот и друштво од непзмерне користи.

_ Деца, што нису ишла у тколу могу се на први поглед распознати од деце, што ву ишла у школу; онасу у дру штву ил неотесана, сурова, ил су плашљива, и неповерљива, повучена у себе; нека су опет сувише осетљива п раздражљива, а често себична, упорна и самовољна. Али свакако немају оне слободе, окретности и оне хармонкчне, подједнаке душевне п телесне окретности, која се ствара и добија само удруштву једнаких другова п другарица, а коју „допуњује и дотерује она озбиљна и чврста дисциплина школска. Разлика та опазиће се и на самој браћи и сестрама од подједнаке ста-

рости, где је случај донео, да се једно учило п провело детинство у школи у штрем, а друго на дому у ужем и усамљеном кругу.

Има још п више добри страна, што пружа школа васпитању а кућа не може. Тако је врло велика добит, за васпитање оно заједничко обучавање, особито, где је по више разреда уједно, — само кад није препуњена школа. Гу су деца често упућена на саморадњу, а ту се порађа она утакмица у раду, оно отимање, да говоре, да се покажу; све то покреће оне малише, те постану живља, пробуди у њима интересовање за предмет и изазове у друштву радост п весеље.

У школи је свако дете присиљено 0колином својих другова, да се ужурба и ради; ту се и онај раздражи п оживи, који је иначе спор, немаран. А таке дражи не може кућа пружити. Кад се дакле ови моменти уму згодно да употребе од каквог вештог учитеља, могу знатно да

потпомогну оваспитну (педагошку) цел. Признања, похвале, награде, кад се у

школи у згодно доба п на згодном месту издају, имају далеко већа уплива, него кад се код куће, па ма и од учитеља дају. Исто тако п опомене, укори и казне млого снажније дејствују у школи него код куће. Има примера, да је школа млоги штетан домаћи уплив сузбила п млогу већ запуштену и занемарену децу на добар пут извела и шта више лепим примером дечијим, казивањем код куће онога, што су у школи чули и учили, читањем и пружањем на читање добрих књига, окренуле се млоге запуштене и занемарене породице у прави и редовни живот, теп тим школа своју лепу васпитну мисију проширује и на одрасле. Колико примера знамо где се у куће повратила побожност п увео блажији обичај само тим, што су деца школска почела читати молитве пред ручак, у вече п у јутру, па знамо млоге, који су с децом почели више и цркву похађати. Осим тога школски ред утиче млого и на кућеван ред, јер дете мора на време устати, на време се обући, очешљати, умити, па богме и млоге матере, које би иначе можда и попустиле овде овде, не могу, јер се стиде, да им дете