Женски свет

207 ЖЕНСКИ СВЕТ. 208

Одмах при уласку с леве стране главне стазе види се турска дувањара, сва у црвено обучена, а у њој у округ седе на ниским седиштима застртим ћилимовима лепе госпођице, те продају цигаре и слатку прну каву. Из лепог венца госпођа предстојница сусретоше нас ту и поздравише међу осталима Српкиње гђе: Марија Вучетићка и бароница Јовићка а од гоецођица: Вида Вукићевића и Љубица Тешића. Мало даље е десна нађосмо цвећем и грањем искићену продавницу воћа и цвеђа у којој стоје као предстојнице од Српкиња стоји гђа: Олта Часни, а од госпођица Српкиња и нуде цвећем: Милка Дунђерска и Зорка Јовановићева. — Упутисмо се даље великом етазом п опазисмо с десне стране дивним српским ћилимовима, пешкирима и зеленим венцем иескићену „српеку меану“, где нас се црвено-плавим писменима на белом пољу поздравља са: „добро нам дошли“, а на врати нас дочека гајдаше једне а тамбураши е друге етране са сватовцем и српским маршом „Радо иде Србин у војнике“. Пред меаном венац српских госпођица: Марија Адамовићева, Софија Вукова, ДаФина Ђорђевићева, Хр. Екмеџићева, Даница Завишићева, Ирма Христићева, Ана Лакићева, Јелена Марковићева и Љубица Чакрина а међу њима госпе домаћице: Софија Дун. ђерска, Јулка Радовановићка, Христина пл. Новићка, Ана Павловићка и Софија Јефтићка поздрављају госте с добро нам дошли. — Одатле левом главном стазом иде) се кроз мали славолук „мађарској чарди“, која мами човека својом оригиналношћу и лепом циганском музиком И тамо смо нашли у колу лепих госпођа и поштоване предстојнице вел. жупанице две Српкиње гђу Марију Поповићку у народном ерп. оделу и гђу Катицу Манојловићку (Данчикиницу) где служе и поздрављају госте а ту је и наша госпођица Љубица Стајићева, стала да подичи коло Мађарица и Немица. Кад се пође од српске меане мађарској чарди мора вас превући она удобна посластичара, а још више онај круг красних женскиња, што се поређао око посластичаре, па вас позива на сладолед, да се разхладите од топлине, која вас обузима од оваких лепих призора, У венцу тога кола наћићете Српкињу гђу Зорку Грчићку и Корнелију Димитријевићку и гђице Марију Барићеву. Виду Варађанову и Десану Павловићеву. — На завршетку главне стазе, кад обиђете српску меану наћићете у кутићу је

дном „срећу,“ где се крије,али не може да заклони око евоје, које онако примамљивим распоредом изложених ствари позива да му се приближишт, Ту ће вас дочекати умиљате Српкиње гђе: Пава Георгијевићка, Џава Живановићка, Марија Плавшићка, и гђца Ленка Дунђерека, да вам нуде ерећу за 10 новч.

Док се човек носио на крили разних понуда и оне чаробне свирке од гајдаша, тамбураша, цигана и војничке капеле. а он и сустане, па се зажели одмора и потпоре, а то ће наћи у обилној мери пред српском меаном и мађарском чардом. Ја сам сео пред ерпеку меану, јер ме ћеваб више мамио него паџрикаш, а ту сам уживао и у српској песми и врп ском колу, које се плело и вило од младих Срба и Српкиња. Отишао сам после иу чарду, на. „турош-лепиње“, па сам елушао „даларду“ и цигане, што знају раздрагати и српско срце. Још пођох, око 8 сати да видим, шта ми је гђца Ленка Дунђерска, довудила на точку ереће, што га данас окреће, а киша поче промицати и ми се стасмо купити у гомилице и тражити заклона да причекамо да стане, па да наставимо весеље; ал киша заопуцала све јаче и кад већ ни до 10 сати не попусти, "а ми се разићосмо ко пешице, а ко јачи и старији тај на коли. Но за то ипак нисмо напустили весеље и срећу. Трећи дан за тим одемо поново у стрелиште и уз свирку војничке капеле потрошисмо оно мало слаткиша, што је остало и дочекасмо, да загледамо и ерећи у очи и да игром завршимо уживање.

Тако се ето у овом малом примеру видело, шта може да учини лепа слога и споразум. Ова је прилика показала, да се може заједнички радити и живети, а да се нико не пречи, да се у свом духу весели, креће и дела. Ту се видело, да у једно исто доба можемо и своје љубити и туђе поштовати.

Ова лепа слога донела“ је и лепа плода, јер је пало на поменуту племениту. цел преко 9600 Фор, што Нови Сад ни једном оваком приликом није могао показати. Овај леп успех ублажиће и олакшаће труд г. великог жупана, А. Хахића и капетана Бале, што су га на ову цељ принели, а донеће лепе утехе и госпођама, и госпођицама, које су и труда и трошка заложиле с чистим уверењем да су то принеле браћи и људима на дар, а при том еу оставиле и нама суграђанима лепе успомене, да ћемо се сећати дуго ових пријатних дана. Живеле! Ч