Женски свет

БРОЈ 8.

У НОВОМЕ САДУ 1. АВГУСТА 1888.

год. Ш.

АНСКИ СВЕТ.

ДИСТ ДОБРОТВОРНИХ

ЗАДРУГА СРПКИЊА.

АЗРА ЗЗЕХ :

у

сваког !, дана у месецу на целом табаку. %

Цена је годишње 1 Форд за Србију 2:), дин. Рукописи и претплата шаљу се на уредништво.

ПОМОЗИМО ВРШЧАНИМА,

Неерећа се окомила ове године на наше грађанетво већом снагом него икад до сад. Узастопце нас гони час пожаром, час поплавом, час ледом и буром; и човекољубиво срце нашег грађанства тек једну несрећу мало ублажи, а већ се друга појави, те у тој честој трзавици хоће и чувство љубави и човечности да нам утрне. Али ако мушко срце п може да отупи у честој несрећи, женско не може; оно се у несрећи све више разњежава, то је већ историјом освештано; па за то апелујемо по ново на њежно и осетљиво женско срце и молимо, да по могућетву помогну и овој несрећној браћи нашој у Вршцу, који су тако грдно пострадали 26. јуна о. г. од нечувене буре и леда.

да прикупљање тих прилога образовао се тамо у Вршцу одбор један, који нам је послао на штампање свој јавни позив, ког овде износимо; а наше женске задруге могу слати своје прилоге и на добротворну задругу Српкиња Вршчанака, која ће спровести њихоте прилоге онамо куда треба.

Поштовано уредништво !

Заузимањем његовог високородија г. Александра Николића, вел. жупана вароши Вршца и Панчева, образован је овде 5. (17.) јула о. г. одбор, ради купљења прилога за Вршчане, који су пострадали од непогоде 26. јуна (8. јула) о. г.

Потписани претставници тога одбора слободни смо да вам припошљемо приложени „позив“ уз молбу, да нас у поститнућу племените нам цељи, по могућству потпомоћи изволите.

У напред изјављујући своју благодарност, јесмо

У Вршцу, 6. (18.) јула 1888. Одбор за пострадале Вршчане.

Јован Семајер с. р. Едв. Ритингер с. р. председник. перовођа. Човекољубивом статовнилштаву !

Вест о несрећи, која је досад недоживљеном буром задесила варош Вршад, продрла је већ путем штампе у најудаљеније крајеве, те је покренула много човекољубиво срце, да притече у помоћ. Величина несреће изискује већу, општу помоћ, те та околност гони потписани одбор, да се човекољубивом становништву обрати молбом за саучешће према унесрећенима. За први мах за оправку оштећених станова, учинило, је „добро срце“ своје; но ми очајно помишљамо на дугу предстојећу годину, коју имамо да прежавимо до идуће. жетве; очајно помишљамо на долазећу зиму, те настаје питање: ко ће се смиловати оној спротињи, која се до скора, по издашности матере земље, држала осигураном од невоље, а коју је неколико страхотних тренутака, начинило најуђом сиротињом, отевши јој и наду на живот. Тој земљорадничкој сиротињи предстоји двоје: или да се у свет расели, или ће је помоћи човекољубиво саучешће – сретнијег становништва.

Браћо и људи! Немојте допустити, да невољници у заман траже помоћи у нас; покажимо, да је ова наша отаџбина, позната по своме гостоприметву, уједно п земља племените душе и човекољубива, срца; помозите, да истргнемо невољницима из руке штањ тсељенички, те да се тако наша земља, земља наших отаца, не расели, за коју су некад једна славна