Женски свет

301 5

ЖЕНСКИ СВЕТ.

30“

НЕШТО 0 НАСТАВИ ГЛУВО-НЕМИХ.

ЈАВНО ПРЕДАВАЊЕ РАДИВОЈА ПОПОВОЋА. У)

Пошт, г. грађани ти г. грађанке !

Јјамољен од одбора ср гске великошколеке омладине узимам си за част прозборити коју у оној ствари, о којој се код нас до сад скоро ништа ни знало иије. Та ко је до скора мислио на глуво неме2! Ко за њих бригу водио 2 — Они су лишени сваке помоћи, презрени од сваког, потуцали се од немила до не драга. А вели се, да се у срцу човечијем налази и милосрђа! — Је ли могуће дакле, да ће увек љ,деко срце бити затв.рено за бедне2! — Не! — За то се нашло људи, који су си задатком свога живота поставили, да глуво-немог ослободе окова, који га од осталог света раздвајају; да погрешку природе исправе, да буду мати људи: ма, којима је природа маћеха. Свети еванђелист Марко вели, да је Исус, божанетвеном својом речи, излечио једног глуво-немог. По грчком тексту, овај није био нем, него је само тешко говорио. Но на послетку не смета ником ако верује, да је Исус као бог то могао учинити. Св. Августин изустио је такођер нешто о глувонемом. Од тад су се пак и разна ередетва измишљала, која пак нису ништа допринела. Остало је једино средство: настава. Она је карактеристика цивилизованог света, који разне слабости и погрешке не маскира, него их брижљиво, културном стању еходно исправља. Сматрам дакле за задатак да изложим, како се сама настава до данас развијала, да у главним потезима историју њену предочим. Рекао сам мало час, да је за глуво-неме пређе мало ко марио, и о њима бригу водио. па за то баш и настава глуво-немих није могла у поред корачати са осталим гранама науке. Па ипак није она тако млада, као ттто се чини. Доживела је ето већ трећу перијоду. Прва перијода почиње у 16. веку, и траје све до прве половине 18. века. Виђамо овде по гдекоје покушаје у Шпанској, Холандекој, Енглеској, Немачкој и Француској. Из баблије знамо, да је у почетку светом владала тама, те еу тако и овде ози први поку шаји били тавни, да не речем, незнатни. А ове су покушаје понајвише родитељи и пријатељи такове деце, лечници и свећеници, чинили. Настава дакле и васпитање глуво-немих била је ствар породична у овој првој перијоди. Прва

личност, коју историја овде бележи је Шпаљњолац Педро де Попцео у год. 1560. Наука овде не налази грађе за испитивање, с тога и ја рекех доста, и прелазим на другу перијоду, која почиње емрћу прве и траје до год. 1828. Обележава се оснивањем завода, којима настава задоби свој основ и правац. У овој перијоди појави ве гласовити Француз Опат дел Еџе, који се е правом сматра оцем наставе глувонемих, пошто је он први положио одређен начин предавања, метод. Он даде глуво-немом могућ: ност, да се помоћу мимике и гестикулације, осталом свету придружи, да се са сретнијим светом лакше споразуме Он основа у Паризу год. 1780. школу за глуво-неме, коју кашње у прави завод преобрати, кеји се год 1791. проглави краљевским. до чим оп већ г. 1789. умре. Његов метод познат је данас под именом Француска школа, коју још и данас романски народи нису са свим напустили. Појави се сад и у Не. мачкој оснивач тако зване немачке школа, духовити Самујило Хајнике, који ову наставу још на Већи ступањ савршенства доведе, давши глуво-немом и моћ говора, да се тим даром природе, који човека над осталим животињама уздиже и крунише, и сам служи.

О овом, по наставу у ошите, а за глуво нему наставу нарочито, тако важном мужу, морам коју више рећи. Мало има тако значајног и занимивог живота, као што је његов. Па ипак о њему — осим стручњака — мало се што знаде. Сама песторија педагогије о њему, препородитељу наставе и оснивачу саме једне методе, скоро ништа или врло маћехски говори. А има ли већег борца за добро школе и учитељства од њега2! Што је тако, узрок је, што он пажњу света самом наставом глуво немих на себе обрати. Према овом еве друго потавни; и о њему се сад само говори као о творцу нове школе за образовање глуво-немих.

Рођен у оца имућна ратара. год. 1729. у Најцшицу. у Пруској; по свршеној основној школн и жељи очевој, имао је бити и сам ратар. Други би у тако ваљаном материјалном стању, завидели му на оваковом безбрижном животу; али њега обузе жудња за науком, и не могаше сљедовати очеву савету. Борба ова породична

#) Ово предавање држао је г. Р. Поповић 11. вешт, о. г. на „Беседи“, што ју је великошколска омладина при-

редила у корист завода ва глухо-неме.

Уредн.

и“ “ «нв.

-- |“