Женски свет

315

задруге Српкиња г. Ђорђе Гојковић славио је у своме дому и у свом Фамилијарном кругу 7. септембра о. г. 26. годишњицу, како је постао учитељ тога места. Он јеу то име приредио вечеру у своме дому у најужем пријатељском кругу; али за то прочују задругарке и ученице његове, те на брзу руку скупе међу собом нешто новаца и прве у име задруге купе му на дар сребрну мастионицу са сребрним позлаћеним пером, а ученице његове: Олга Коларовићева сребрн ковчежић за шећер, Лепосава Арадска кутију са писаћим прибором од сребра, гђа Емилија Мучалова сребрну корпу за држање меда, Терезија Милосављевићева сервиз за чоколаду, Савета Манојловићка ножиће од мајолике за воће а гђа Јула Добројевићка докторка разпим другим поклонима. Ово је тако леп знак пажње и признања за учињене услуге и заслуге овог учитеља и перовође тамошње жеп. задруге, да у овако тужним данима нашим чисто охрабри и оживи људе, који слично делају на мучно поље народне просвете.

Познавајући у нашем слављенику заиста племенита човека, ваљана и примерна учитеља, великог и искреног родољуба придружујемо се задрузи, грађанству п ученицама његовим и до: викујемо му: Живио. и дочекао 50 годишњицу!

Отликовање. Примерни учитељ и управитељ основ. народних школа у В. Кикинди, честита етарина г. Глиша Јорговић, награђен је ово дана од краља нашег златним крстом за млогогодишње заслуге своје на наставном и просветном пољу. Нека му је сретно и дуговечно ! скупштиви. До сада нам је познат био само један случај и то, да је краљ Шведски био на учитељској скупштини, а ово дана читали смо у „Српском Гласу“ што излази у Задру, да је црногорски кнез Никола посетио на Цетињу учитељску екупштину и да је том приликом обдарио сваког учитеља евојим последњим делом „Последњи Абесераж“. Валда ће и за учитељство лепши дани осванути, кад се и владари сећају њега и кад га тако високо отликују.

Кнез на учитељској

ЖЕНСКИ СВЕТ.

316

Бзведа. У Митровици су приредили ђаци са великих школа једну беседу у корист глувонеме шкозе г. Радивоја Поповића. Беседу је ову отворио лепим говором правник Чеда Павловић, а суделовало је ту и митровачко ерп. црквено певачко друштво, гђа Катарина Панаотовићка и г. Радивој Поповић говором, који напред износимо. Беседа је врло лепа била и донела је, како чујемо, тој школи 90 Ф. чистог прихода.

Краљица Јелисавета бавећи се у купатилу Ишлу предузела је једнога дана сва својим пратиоцима и пратилицама излет на брдо Сарштајн близу Ишла. Брдо је високо 2000 метара и краљица је отишла врху и сишла се петице. Требало јој је 7 сати хода, док се успужала на врх брда. Редак пример женске издржљивости.

Шта све може женскиње. Било је и биће да ву за лепим и духовитим женскињем се заносили представници „јаче половине“, али се ређе дешавало да женскиње наклоност својих обожаваоца примени у корист државе, као што причају о Магдалени Сенетгровој, која је на крају 16 ог века живила у Француској. У оно доба упропашћивали су Француску многи унутражњи ратови. Магдалена, која је волела своју отаџбину више него себе, дође на врло чудновату мисао; она једног дана дозове све њене обожаваоце к себи и изјави им: „Господо! Сваки од вас заклео ми се више пута, да сам му најдражије створење на свету, и да ме никада неће напустити. Ја хоћу сада да се уверим, да ли су ове речи доиста биле израз ваших осећаја, или само празан говор. Ја идем у рат хоћете ли са мном 2“ — „Ми ћемо с вама“ довикнуше еви као из једног грла. Магдалена заблатодари им и одмах приступи извођењу плана Сви њени обожаваоци, на броју њих шесет, увршћени су у једну пету; лепа и храбра Магдалена стави се чети на челу и одведе је краљевој војсци у Анверњ. Ова чета добила је име „Сотравте Ф Атоце“ и чинила је, по уверавању Монтала, права чуда на бојноме пољу.

РАД ДОБРОТЕОРДИХ ЗАДРУТА.

Румљанкиња 28. записник редовате одборске седнице „српске добротвор не женске задруге у Руми,“ обдржаване дана

17. априла 1888. у просторијама српске румске основне школе у 4 сата после подне.

Приеутни јесу: г. г. Драгиња Маринковић,

Јелисавета Дудић, Љубица Максимовић, Ана