Женски свет

ЖЕНСКИ СВЕТ.

324

328 лог евета. Разумна, вредна и побожна жена је душа читавој кући. _ Фенелон.

Васпитање у првом добу узраста јако је важно, много важније, него што можемо и прорачунати.

Има предрасуда, које нам још често сметају, те и не помишљамо на то, како да се "уверимо о истинитости те тврдње, иначе би сваки, коме је стало до вере и до отаџ бине, озбиљније узео на ум, како да женске уопште етеку узвишеније сватање о своме позиву, јер од тога зависи не само срећа и неерећа појединца. него и карактер читавог народа и уређење људског рода.

Та лако можемо видити, како је узалуд свака мука, хоћемо-ли једином наставом да обуздамо људске страсти, које је у детињетву ваљало довести у ред и складност, и да ојачамо душевне силе, које се морају у младости веџбати, и нимало тврдња неће бити претерана, да у-за сва открића научна и сва истраживања ипак би са усавршавањем свеколиког људског рода зацело много боље етајало, да су матере п њихове заступнице више дорасле своме високом позиву.

Елисавета Хамилтон,

Данас често можемо чути, како се захтева да се народ п политички васшта,

_ Први корак да се народ политички васпита чини ми се, да ће тај бити, ако се женски род озбиљно врати натраг па своје гране. Јер од васпитања жепског рода зависе наша социјална стања у много јачој мери, него што би могли мислити. Образујмо младе девојке, да буду опет чуварице лепих обичаја и нрави, учимо "их, да се у кући знају ограничавати; васпитање њихово, које је дапас п сувише предано настави, оставимо опст фамилији, па ћемо видити, како ће се и мушки полагано навикавати на лепе обичаје и нрави и како ће се умети ограничавати у оном кругу у коме су; то су две велике социјалне врлине. Рил.

Пре је била девојка можда и сувише закопана у кућевном животу и заборављена, а данас се опет канда и сувише рано пушта да дође до разноврсног образовања; велика се пажња поклања већи 4-тодишњој девојчици и у фамилији и у свету; за то се не треба чудити, ако де-

војчица од Т година хоће, да је свако види, а девојчица од 14 година хоће већ да је госпођица и дама. Шварц. Васпитање девојака јесте прва и најважнија дужност материнска и може тако дуго трајати, да рука девојачка иде из руке материне управо у руку женихову. Дечака васшштује разношаран свет, школски разреди, свеучилиште, путовање и т. д. Кћерку пак образује материн дух. Но 4 то и остаје дечаков дух независнији од удара страних уплива, него ли дух његове сестре; јер противности у свету присиљавају га да у себи, у своме срцу п ду: ши дође до јединства пи изравнања док међутим може девојци један угао у свету да буде део света па и читав свет, Ј.' Паул. Девојци треба особито материнска рука, како би се довољно чувала њена њежнија страна, да се одржи у чистоти душевној п да не би била побуњена у своме женскоме правцу. Па за то и уво ђење у живот тешко, да може извести какав човек, па н. сам отац. Бенеке, Прво васештање у жениној је руци, ји. Отмепе даме шаљу своје мале девојчице, пре него што могу добро и трчати, већ у какве женске пензијонате. У добу детињском, када дете ваља да стоји још једино под заптом дОмаћим, већ се ствара будућа дама. Добро је пи мушки да је што дуже у родитељској кући; то је још у већој мери добро за девојку; јер ма да иде девојка уз то и у школу, њезина велика школа (универзитет) биће и остаје увек роди тељека кућа. Образовањем приватним, које отима маха у бољим кућама, остаје девојка до душе у кући, али е друге стране

тако образовање навикава на усамљивање личности женског рода, што никако није добро. Рил.

Ако се у младачком добу не укорени пајјача љубав, човек је изгубљен за чи: тав свој век. У заводу каквом, нема родитеља, нема браће ни сестара, нема ердаца, која ће што боље да скупе и укрепе најјаче природне свезе. До душе има се с киме играти, па кадикад и сувише; срце се растреса, не може, да се приљуби једном или другом, те за то буде ладно.