Женски свет

981

и тежи били путеви, којима се дошло до неке ствари, у толико већу вредност има она у очима људи. Жудња за даљином, коју не познајемо и која је због тога увек пуна тајне, као да је већ рођењем урезана у човечје груди, па као што се она исказује у многом другом, тако п у стварима куса. •

Од етраних зачина не долази к нама ни један у већој множини него бибер. Годишња производња бибера цени се на 25 милијона килограма и трећина тога потроши се у Европи. У Евроџши је дакле биберисање јела највећма обљубљено.

· Бибер је плод једне дуговечне биљке, која се рачуна међу шибове. Домовина тога шиба је у јужној и југоисточној Азији, нарочито га налазимо на обали малабарској, на Малаци и сундским острвима. У тим далеким, топлим крајевима расте бибер самоник, али се много и гаји због велике користи, коју донови. Од новијег доба гаје га људи и у тропској Америци

Бибер-дрво је прилично угледно, пење се као оно винова лоза на дрвеће, на мотке и на стене, у кратко на све, што може да дохвати. Тако се попне гдекад до 15 метара у висину. Цвета у мају или јуну. Цветови су му поређани у класовима, који доле висе, а дуги су ' до 10 центиметара. Шест месеца траје док се плод развије као што треба. Плод му изгледа као округла бобица. На сваком класу налазе се по 20—80 таквих бобица. Оне су у почетку зелене, после поцрвене, а кад потпуно дозру, онда „пожуте.

Бибер се већином бере, док су бобице још недозреле. Берба почиње одмах, чим доње бобице на класу почну да се румене. Недозреле бобице суше се на сун цу или на ватри и после. се по тежини величини 1: боји разделе у поједине сорте. Што је бибер раније обран, у толико су му зрна после сушења тежа, тврђа и црња, толико бољи кус имају и у толико им је већа цена у трговини. Од сушења се збрчи спољашна љуска на зрну те ради тога изгледа му површина смежурана.

Бибер, који се на тај начин добија, зове се црн бибер. У трговини се разликују погливито три врсте: 1) тврд или тежак, 2) полутврд и 3) лак бибер. Од

ЖЕНСКИ СВЕТ.

332

најбољих врста бибера иду 16—20 зрна на 1 грам Највише је на цени малабарски бибер, који има велика црна зрна. У Аустро-Угарску трговину долази највиши сингапорски и пенангски бибер.

Сем црног бибера има још и бео бибер. Он долази са исте биљке, са које црн бибер, само се за бео бибер оставе 6обице на дрвету, да потпуно сазру. "Тада се беру и кроз две недеље потопе у морсоку или у кречну воду, од чега се црна спољашња љуска раскока. За тим се бобице кратко време суше на сунцу и најпосле се руком ољуште. Ради тога изгледа бео бибер жућкасто-бео и гладак. Ма да је са њега љуска скинута, ипак зато није ситнији, него је напротив још нешто крупнији од црног бибера, јер зрна му долазе од зрелих бобица

Бибер има врло оштар кус, чисто штипа, кад се окуси. Има особит, јак, ароматичан мирис, који се најјаче осећа, кад се бибер туца. Кад се његова прашина удише, тера на кашаљ, а кад дођеу нос, мора се кијати. Бео бпбер је у све му много блажији него црни, од чести има и други кус, који многи сматрају за Финији.

Бибер је прилично скупа роба и због тога није све чист, прави бибер, што се продаје под тим именом. Код читавих зрна није превара тако лака, јер се већ очима даје брзо открити. Ипак је бивало, да су бибер правили од брашна, гуме и т,д., па та зрна мешали са правим зрнима. Кад се таква вештачка зрна потопе у воду, онда се даје одмах познати, да нису бибер.

Али много више него у зрну прода је се бибер утуцан. Ту су широм отво рена врата преварама. Већ Ђока Поповић пише у свом делу „Познавање робе“ (Београд 1862.), да „у утуцан црни би бер мећу варалице окорела и утуцана леба, а безобразници прашине.“ ИМ данас има још пуно таквих „варалица“ и „безо бразника.“

Писац је пролетос имао да пспита бибер, што се продаје по трговинама у Сомбору. Од седам испитаних врста беше само једна чиста роба. Остале боху мешане са страним етварима нарочито све са брашном.

У бибер мешају свакојако брашно,