Женски свет

>

368 ЖЕНСКИ СВЕТ. 364

Опомени се само свих невоља, које су задесиле кад наш народ за ово последњих неколико година, па ћеш се сетити, да је ова задруга увек била међу онима, који су у првом реду притицали браћи у помоћ, да им бришу сузе и да им олакшају беду и невољу тешку. И њен је одзив сестрински заиста био увек достојан имена њезина. Је ли се чула писка рањеника српских, је ли се чула кукњава и вапај поплављеника и пого релаца. ова се задруга већ на први глас о томенајсвојскије латила,да помогне браћи, већ на први глас беше она сва у послу, и, поред топлога саучешћа, шиљаше обилате прилоге својој пострадалој и бедној браћи.

Тако чињаше ова дична задруга увек кадгод је била позвана да покаже, е разбира и знаде за своју браћу п у даљини, и да у ерцима чланова њених живи и љубави милосрђе према народу својему. А иначе у самом месту овоме. задруга је ова права мајка сиротињи ерпској, а нарочито школској спротињи. Све што је сиротно и убого, што је у овом хладну свету само себи остављено, еве то налази топла саучешћа и милосрдне помоћи у крилу ове заиста добротворне женске задруге. А школска спротиња осим Бога и нема кога другог до ову честиту и добру мајку своју, која сваке године најмарљивије води бригу њену. Као сваке, тако и ове године снабдела је задруга преко стотине спротних српских ученика и ученица топлим оделом и обућом, и гако их омогућила да могу ићи у школу, да се тамо уче п васиптавају. како не би остали као непросвећен талог људски. Ове године је потрошила задруга на школску сиротињу шест стотвна Форината, п не верујем, да је игде које женско друштво више учинило за школеку сиротињу народну.

За то, што ова наша задруга тако савесно врши своју задаћу, припада у прву реду признање свима њеним члановима, који свакоме могу служити за углед, што се тиче одушевљења и заузимања. Но у колу ових дичних Српкиња ипак има једна примерна госпођа, која је не само по положају, што га заузима у овом

друштву, него и по заузимању и раду својему рпта иег рагез т. ј. прва између

по раду својему.

равних. А то је председница ове женске задруге, госпођа Нина Петровића. Ова

је госпођа, сестро, ретка добра душа. Она

ти је у свима задружпим пословима до неуморности истрајна, и задруга се заиста може поносити, што има овако ревносну начелницу.

У последњој својој седници решила је кикиндска српска жепска задруга. да други дан Божића приреди забаву, којом ће се приликом изиграти једна врло лепа српска шареница (ћилим) у вредности до сто Фор. Не знам у какву корист ће ићи чист приход од ове забаве, но држим, да би ова дична задруга нешто најбоље и најсавршеније урадила, кад би тај приход одредила у корист подизања српског забавишта, Истина, да би ово била врло мала сума, а да би се могло и помишљати о оснивању једног читавог завода; но то би био тек само почетак. А за тим би коначно требала задруга да узме ову мисао, мисао о оснивању српског забавишта, у своје руке, јер само би се под њеним окриљем и заузимањем могла ова мисао овапутити. Па да ли би могла задруга успети у овоме2 Ја сам тога најтврђега уверења, да би могла. Нека само отпочне, па онда нека позове у помоћ све оне, од којих би се могла надати чему. Нека позове прво наш црквени п школски одбор, певачко друштво „Гусле“, „Ратарску читаоницу“, дилетантско позоришно друштво и на послетку и родитеље српске те да свак од њих ко редовном годишњом припомоћи, ко приређивањем забава, ко новчаним прилозима потпомажу остварење мисли ове. А нарочито би требало да позове кикиндску и мушку и женску омладину да занђу од српске куће до куће, те да купе прилоге на овај смер. Па поред свега тога, кад би још и сама задруга годишње давала што из својих средстава на ову цел, ето; да скорим буде у Кикинди српско забавиште, те да не мора бити срамота кикиндеким Србима што га већ немају. Познавајући кикиндску родољубиву женску задругу, можемо се, сестро, не само надати, него и радовати. да ће она за цело пригрлити ову мисао, те да ће међу делима задрузиним заблистати и тај алемкамен: српско забавиште !