Женски свет

ЖЕНСКИ СВЕТ.

ЛИСТ ДОБРОТВОРНИХ ЗАДРУГА СРПКИЊА.

НОВА ГОДИНА.

Ј|[!ј?-рвврнулн смо већ и последњи јшст И сад смо, у име божије, загледали, који смо живи остали, и у тај носледњи лист, те сад можемо застати мало, да прелистамо летимице још једном тај низ од минулих 366 дана, да видимо, шта нам је судба, а шта смо ми сами унлели у то клупче живота; да видимо, колико смо насновали добра, а колико зла на вретено бића нашег, иа да отуда ириберемо искуства, која ће нас у будуће задржати, или можда потицати на даљи рад. Нова година је дакле нека мера за људска дела, јер она нам набраја сва зла, која смо иобрали са нашег незнања и немара, она нам истиче свс грехе, који су поникли са наших страсти; она нам приказује и сва добра, која смо стекли нашим знањем, трудом и радом, она нам показује и висину, до које смо доспели нашим врлинама и иодвизима у прошлој год. Па за таке поуке, дужни смо стати код сваке нове године и потражити и од себе рачуна за своја дела и недела. То чине сви разумни људи на крају године у своме иословању, па за то ћемо и ми застати, да прегледимо наш рад и наше пословање на овом јавном пољу, што је свију нас, да видимо, е да ли корачамо напред, или смо ударили натраг. Колико смо утицали на душеван живот појединих читалица и читалаца својим радом и колико ће тај утицај принети добра појединцу и народу не можемо проесаиити из овако кратког времена; такав рачун захтева и више материјала и дуже времена, он ће се ухватити тек у будућ-

ности, њега ће историја срачунати. Ми можемо за сад срачунати само оно, што нам је већ избило на површину, што се опазило, а то иам казује, да је одушевљење за друштвен живот, за јавне народне потребе у нашег женског света иочело малаксавати, бар у већине њене, јер не само да је онао број читалица за прошлу годину према предходној еа 250, него је жалосније то, што се за целу ту годину није појавила ии једна жеља, да се оснује нова задруга. Предходне године, бар од 1884. овамо, није ни једна година ирошла, а да нам иије задела у задружни венац по једну, две и три иосестриме, а 1888. год. прошла је само на томе, што јс тек при крају једна једита пријава дошла, да се такова задруга смера основати у Осеку. У Ади се одпочело па заћутало. А у Сомбору, Панчеву, Земуну, Меленцима, Мокрину, Вуковару, Котору, Спљету, Книну, Сарајеву, Мостару, Тузли, Бањалуци и толиким другнм већим и мањим нашим местима нико се и не креће; а то није најбољи знак наше пробуђене свести и наше жарке љубави за народно добро, којим се често поносимо. Задруге, које поетоје, развијају, до ду* ше, све живље евој благодетни рад и то нас весели, јер видимо да се бар у једном делу нашег женског народа утврдила љубав за општо добро и разбуктала свест за бољу народну срећу. Ено Дубровачка задруга не постоји ни нуне две године дана, па како лепа успеха показује. Нешто старија је румска, в.-бечкеречка, белоцрквански, вршачка, сентомашка, па све се надтичу, која ће више рада и више усиеха пока-

БРОЈ 1. У НОВОМЕ САДУ 1. ЈАНУАРА 1889. ГОД. IV.

ИЗЛАЗИ : сваког 1. дана у месецу на целом табаку.

\ Цена је годишње 1 Фор.; за Србију 2 l / 2 дин \ Рукописи и претплата шаљу се на уредништво.