Женски свет

Анка ГЈродановићка, Ана Петрика, Савка Суботићка из Земуна, Марта А. Ћирићка и Јелисавета нл. Флора. Бр 12. ГГошто се прочитала имена свију редовних и помажућих задругарица из чега се увидело, да у смислу задружних правила има довољан број присутних чланица и да се тако могу доносити правоваљани закључци, отвори нредседница скупштину у 3‘/ 2 сата после подне искреном добродошлицом. Скупштина се одзива са: живела ! Бр. 13. Перовођа изјављује, да је судба штедљива била ирошле г >дине са овом задругом и отела нам је само једну чланицу гђу Јелисавету Брановачку, те иозива скупштину да устајањем ода иочаст овој покојници. Устају све с изразом; „бог да јој душу ироети!“ и заводи се туга у записник за овом изгубљеном задругарком, те се уједно наређује, да се име ове покојнице уврсти у задружну читуљу ради вечног спомена. Бр. 14. Чига се извештај одбора задруж ног о раду своме за минулу 1883. годину овог садржаја : Славна Скуашшино! Ушло је у обичај код свију друштава, да на крају сваке године поднесе друштвени одбори свој извештај о раду за минулу годину. Ми смо тај обичај вршили све од ностанка овог друштва, па и овога пута узима слободу иодписани одбор да поднесе свој извештај Славној Сгсупштини о раду своме за ирошлу 1888. годину. У веће и важније нодузеће, него оно обично, што су одбори овозадружни чинили и прошле 2—3 год., није се овај одбор ни упуштао ; и он је као и његови претходници од ово 2—3 године сву своју бригу и сав свој труд улалагао само око материјалног унапређења ове задруге, но зато није ипак ни моралну сграну занемарио; пгга више, могло би се рећи, да је моралну страну у јачој мери неговао, него они пређашњи одбори од последње три године јер је ове минуле године ириредио уз нријатељско суделовање гђице Милке и Ленке Дунђерске, Виде Вукићевића и Виде Варађанина једну забаву за погореле Кикинђане, која је оним сградалницима принела чисте добити 300 ф. 49 н. Осим тога суделовала је ова задруга у приређивању забаве овдашњег ириврем. одбора „доброг срца“ у корист поплављеника и привредила је и тој цели опет преко 300 ф. чи-

сте добити. Така хумана дела у корист пострадалих саилеменика и суграђана прибавила су зацело овој задрузи топле захвале од страдалника, а од народа и суграђана угледа и поштовања, а тим се морални глас ове задруге у више пење и подиже. У ред ове врсте доброчинстава можемо сиоменути и то, што је одбор на потпору ученица у новцу и оделу у месту издао минуле године знатно веће своте него нретпрошле године, те је с тим и више добра учинио. Није заборавио ни на први српски глуво-неми завод, који је отворио у Митровици пре две године први стручњак српски у томе г. Радивој Поиовић, те је и њега са потпором гђе чланице СоФије Дунђерске и Марте Кондорошке, као што рачунски извештај показује, потпомогао са 70 ф. потпоре. А и саму сиротињу у течају године и о божићу потпомогао је много обилатије но 1887. год. Одбор је у овим потпорама, руководило иоглавито оно начело, да што више потребних осете благодети задружне. Тога се начела према сиротињи држи цело хришћанско друштво и сви хумани заводи, док су још слаби материјално а кад ојачају, онда прихваћаЈу уз ово и друго начело, да најсиротније и најнемоћније приме у потпуно своје издржавање. Тако су чинили а тако чине и данас сви наши имућни грађанн, чије је срце разгрејано на хришћанској науци, на тако ће, по свој прилици, чинити и ова задруга, док материјално боље ојача Ово зато наводимо, нгго је једна чланица јавно, по нашем мишлењу неосновано, осудила овај одбор за то, што је исти у последњој деоби одела оденуо 47 деце школске са лошијим оделима, а није узео по мњењу исте чланице мање н. пр. 10—15 на да је заодео потпуио добрим и јаким оделом. Одбору је пак милије, да су, ма и лошиЈе, заоденути 47 ученика и ученица, него 10—15. да се башкаре а остали 30 да умиру од зиме, и с тога је сматрао за нужно, да наведе Слав. Скупштини ово у своје оиравдање и да тим уједно разбије мисао, која се, можда тим поводом, и код других чланица залегла, као да је овај одбор свој позив и своју дужност врпшо само шаблонски, без икаква размишљања и осећаја. Огрешили би се о правду, кад се пе би овом приликом са захвалом сетили, задругарке гђе Марије Завишићке, која је одбору велику помоћ а задрузи велику услугу учинила

ЖЕНСКИ СВЕТ.