Женски свет

Зарад здравља.

Разно.

Црни лук као лек. Наш народ употребљује већ од вајкада печен црни лук као лек против чирева и других отока да брже сазру; ал црни лук узима се и за мпоге друге болести; тако н. пр. исецкан на хлебу с маслом (путером) употребљује се за иотпомагање варења и против глиста. Кад се од црног лука накапље сок на убод челе, зоље, комарца и т. д. одмах растера бол. Сок од лука када се помеша са сирћетом задржи лопљење крви из носа. Против кашља : скувају се у води 2 3 главице неочишћена лука са црним шећером коју воду ваља пити изјутра у кревету, и остати у кревету, док се мало не изнојиш, и проће те кашаљ ; ако је кашаљ јачи, онда ваља и иреко дан иити ту, у место обичне воде. Ако те боли уво, накапај у памук (Фату) неколико капи од црног лука па метни у уво ; или скувај главицу црна лука па накапај у уво чорбе од искуване главице. Употребљују га и за растење косе, и то овако: На 1 литру „Францбрантвајна“ узме се l / 4 литре искуваног корена од репува (лопута), па се у то исеку 3 главице црна лука и онда остави да стоји тако 36 сати на топлом месту, па за тим процеди. С том течношћу мажу онда двапут преко дан главу и у вече пре спавања, али се глава за тим увеже, ил покрије марамом. Осветлење у спаваћој соби. Како су код народа настале веће потребе, то и људи морају више радити и заслужити, да те потребе подмирују, а за данашње потребе није довољно да раде људи само дању него морају и ноћу; а има и таквих људи који само ноћу раде и обављају свој посао. Који год ноћу раде, морају да гору свеће, ламне, или гас; а где год пламен горњ, ту се развија тако звана угљена киселина, која јако троши и кварч ваздух и што већа светлост, што више свећа и кандила гору у једној одаји (соби) тим се више и брже квари ваздух а тим је више и потребна боља и чешћа вентилација (ветрење.) У собама, где се спава, не сме бити ни 4% угљене киселине, јер где толико има те загушљиве паре, ту је већ тако убитачно да може за кратко време угушити човека. За то, коме је год могуће, нека не ради у вече спрам свеће у спаваћој соби: а ако баш мора, нека што чешће ветри ту собу, па ма и ноћу било. Спавање је и иначе у мрачној соби много

здравије и одморније, иа већ и за то избегавати ваља прилике. да се у спаваћој соби пале свеће и кандила. Отров од бесног пса стоји у пљувачки његовој и тако је јаки, да се други пас отрује и са судова и других предмета, на које та пљувачка падне. За то се мора врло смотрено поступати и с мртвим таким псетом, да се како год не дотакне тај отров и човека. Човек је пропао, ако и најмање тога отрова уиадне у загреботину ил раницу на нози ил руци човековој. Што наши казују, да се и после дужег времена отрује онај, који падне и рани се на камену, који је бесан пас лизао, то није измишљено, у том има млого истине. Ако се за така места сазна, онда ваља онај камен бацити у ватру ил прелити другим отровом, који такав отров уништује; а свакојако ваља пазити да деца не трче и да се не еиграју око таког камена и места, где је сумњиво ил где знамо, да је бесно псето лежало, гризло ил’ лизало.

Маца Моканова рагарка из В. Кикинде поклонила је својој цркви у В. Кикинди лепо, богато извезено небо и сребрну кадионицу, а намерна је, да о свом трошку направи и заставу тамошњем певачком друпггву „Гусле“. Црквени одбор исте општине даровао је овој ктиторци у знак благодарности доживотно један црквени сто. Живела Маца! На Даничићев споменик. За подизање сноменика заслужном књижевнику и старинару Ђури Даничићу образовао се нарочити одбор у београдској великој-школи међу омладином. Тај одбор издаоје проглас на народ српски и куни прилоге за исти споменик. Поводом тим приредиле су за исту цел ученице ГГ. разр. срп. више девој. школе у Нов. Саду: Емилија ЈЈолића, Катица Кириловића, Даница Бичанска, Даница Бојшића и СоФија Бумбића у кући г. Гавре Б .чанског једну дечију глуму („Љубица“ од Стев; на Ј. Јевтића) и добиле су које на каси, које добровољна прилога 17 ф. и предале унрави својој, те је иста послала дотичном одбору за горњу цел Децу је спремала и учила гђа Вукосава Мишићка рођ. Бичанска; а добровољне прилоге дали су: гђа СоФија Дунђерска 5 ф. г. г. Коста Рајић, С. Чокић, и гђа Анка Пајевићка по 1 ф. Ивана Гостовићева ученица 1. р. осн. школе 70 н. А. В. 55 н., Влада Ђурић гимна-

ЖЕНСКИ СВЕТ.