Женски свет

ЖЕНСКИ СВЕТ.

ЛИСТ ДОБРОТВОРНИХ ЗАДРУГА СРПКИЊА.

СРПКИЊА САМ...

!Ј рпкиња сам, што је моје љубим, CpncHir.a сам, ноносим се тиме; Срнско име дивно мени звучи I Ја га носим и сретна сам с’ љиме Срнска ми је дунт, сриско срн,е, И осећај у грудима сваки; Срнске су ми лакокриле мисли И српски су моји санци лаки, Српски љубим а српски п мрзим Српски тужим, кад мој народ страда :

Српкиња сам, све у томе лежи, Цела слава живота ми млада. * t 'X* Облак онда у најлеигаим Бојама се прелива, Кад га сунце већ залазећ Руменилом облива. Тако пам се санак машти Најкрасније представ.ла, Кад га чила, жива нада Већ по мало оставља.

ДЕВОЈАЧКО УДРУЖЕЊЕ.

ЈД|ап Ј вск показао је па свима гранакултурног нанретка највећег успеха; ни једио доба људскога тра(f Г јаља није кадро изнети толику гомилу ћ духовног изума, као што је наш век ноказао. Том наглом умном иолету, може се човечанство зарадовати, јер иде у прилог његовом бољем и угоднијем животу; но у колико се човечанству у опште сирема тим лепша будућност, у толико је онаснија та појава за поједине мање и културно слабије делове друштвеие, јер култура у крајњој својој мети тежи, да изравна, измири и сљуби сво човечанство; њена је цељ, да бригае све неједнакости, да изравна све противности; а то ће рећи, да сгшда особине појединих народа и сталежа и да збија еве у једнообразаи карактер. Она по томе прети и нама и нашем народу, да ће му одузети његове особине, које су га вековима красиле, којима се дичио и за које је крв и живот залагао.

Њој то иде лакше и брже него што је ишло у средњем веку физичној сили, јер људи нижег образовања, особе са мање свести и поноеа подвргавају се својевољно њеним законима. Та се појава опажа већ и на патнем друштву; и наше сриско друштво, како је дошло у додир туђем и тачем елементу, иочело је једну uo једну особину да губк. Ено, иогледајте како нам се на народној иошњи у свима крајевима мења полако облик њен и измећу се већ и боје, шаре и вез, и присвајају се све више пошње оне околине, која га окуражава; ви дите даље, како нам гголако изчезавају свечарке славе, и увлаче туђи „имендани опазићете, особито на варотпком и отме нијем друштву, како иолако напушта и домаће празничне обичаје; ретко ћете већ наћи у тим домовима божићне колаче, воштаницу, бадњак, кандило и т. д. а приметићете како се на место тога уносе „јелке“ (и ако су словенског порекла, ни-

БРОЈ 4. У НОВОМЕ сЛДУ 1. АИРИЛА 1889. ГОД. IV

НЗЛАЗИ : сваког 1. дана у месецу на целом табаку.

Цеца је годишње 1 Фор.; за Србију 2’/ 2 Д(Ин. Рукониси и претплата шаљу се на уредништво.