Женски свет

Разно.

добије главобољу, желудац ослаби, јетра се иокваре, трбух се заптије и настуне шуљеви и друге невоље. У кави има неки врло љут отров, који може на место да убије човвка и сваку животињу. Па ако многи није каву нривидно без вреда, ал за ђаке и за људе, који и главом раде није никако. јер њих већма расањује и умара, а баш њима треба више сна> да се окрепе за даљи умни рад. Исто тако науди и теј (чај). То се најбоље зна са оних, који тргују тејем, те морају да га кушају. Ни један не издржи то за дуго, него се убије за неку годину најјачи човек. Когод није каву, а особито теј, осети, да му брже бије срце, онако као у човека срдита, он јаче и брже дише и учини му се за онај мах, као да је јачи, ал за час клоне; и ко то дуже тера, добија све јаче куцање срца и све краће и чешће предисање, јачу ватру у целом телу и нема више оног нријатног осећања као пре, него све јачу главобољу, зуку по ушима, клонулост, и туност мисли и забуну, а после иде све јача слабост, неко дрхтање и страва, најлосле несносна осетљивост на тошготу и хладноћу, трбух се заптије, крв се све мање чисти и све више нечистоће остаје у љој; и што је ваљано у крви, беланак, тај се губи, избаца и тело слаби и пре времена сваки тај пропадне који пије млогу каву или теј, ако је млађи и нежнији upe. За то ваља особито децу чувати од тога пића, а и женскима пре шкоди, него мушкима.

Дечија представа. Ученице српске више девојачке школе у Н. Саду из Ш. и IV. разреда приредиле су 29. априла (11. маја) о. г. у дворани срп. народног позоришта у корист својим сиромаганим другарицама и за школска учила две дечије глуме: „Другарице“, од Милеве Симићеве, учитељице ове школе и „Теткина наеледница“, превод од А. П. Родољуба. 0 самој представи и материјалној њеној коритти, донећемо извепггај у идућем броју. За краљицу Наталију говоре новине, да ће се скорим вратити у Србију, и казују, како су госпође београдеке прикугшле до 2000 динара за које оће да набаве слику у сребрном оквиру сина јој и краља Акександра I. на да јој при доласку принесу на дар заједно са једном адресом, за коју купе већ нотнисе.

Девојачко друштво Српкиаа Новосаткипа ириЛожило је на иодизиње сриеке нравославне цркве у Кнезу, у гњезду славног српског јунака Павла Бранковића (мађари га Кињижи Пал) 3 Фор авр. те су тако е најлепшим делом изишле нрви пут на јавносг. Живеле! Катпца Мијића ученица IV. разреда основ. народ. школе из Сремске Митровице поклонила је за нодизање горње ерн. цркве сву сноју уштеду од 3 ф. 81 н. овим речма: „Кад је моја мати читала у „Бранику“ Ваш нозив (кнеске општине) на народ, а мени се ражалило, с тога Вам шаљем сву моју уштеду од 3 ф. 81. н, на св. цркву и школу Живила Катица, а слава родитељима, који су тако лепо васпитали евоје дете! Г. Јован Љубиша из Ст. Назове локлонио је својој православној цркви диван полијелеј. Нека му буде слава и хвала! Париска изложба. 24. априла (0. маја) о. г. отворио је свечаним начином председник републике Карнот еветску изложбу у лрисуству од преко 4000 гостију и млогог отменог женског света, које су биле обучене у костиме евију већих и образованијих народа. На овој је изложби заступљена и Србија са својим рукотворима и нроизводима. Очевидци хвале, да је ова изложба величанственија и богатија од оне поеледње париске иеложбе од 1878. АјФелов тороњ је довршен и биће на њему четир рештаурације; Француека, енглеека, руска и холандека. Овоје највише и највеличанственије дело људско. Првога дана, кад је изложба отворена, раздала је варош Иариз на своју сиротињу 100.000 Франака за сиомен Ова изложба нриређена је у спомен етогодишњице велике Француске револуције, која је људсгву донела правде и једнакоеги у друштву и међу еталежима. За време изложбе држаће се покрај млогих других интернацијоналних конгреса и конгрес женскиња, као што смо већ казали у овом листу, који има за задатак, да прошири права женскиња. Овај ће се конгрес делити на четир секције: на исторични, народно-економни, морално-ФилозоФски и легиелагивни. Председништво позива све женске задруге из Европе и Америке, да учествују у овом конгресу и већ су приснеле иријаве из Швајцарске, Енглеске, Италије, Белгије, Шведске и Америке. На овом конгресу учествоваће и Американка гђа Мартин, која је са својим јавним предавањима у Здру"

153

ЖЕНСКИ CBET.

154