Женски свет

ња нашпх, надам се, да нећемо остати само с та два девојачка удружења. Примите ове сестринске речи заједно са српским ноздравом од ваше сестре

Где се младе девојке, као ево наша Аиђелија внају овако одушевитп за на]>одпу ствар, и где знају тако лено п нлеменито расуђиватп о народнии потребама, ту су сигурни знаци за леишу народну будућност. Уред.

Анђелије Кузмановићеве.

УПЛИВ ДРУШТВА НА OБРАЗOВАЊЕ КАРАКТЕРА.

(Свршетак.)

Дјру жење ca ниским и себичним осонаноси млого квара образовању ваљаних карактера, јер чести додир ј[ са слабим и поводљивим особама поЈ влачи и нас на таку стазу. Која се душа креће у уском оквиру иревртљивих карактера, та ће полако слабити у тежњи за узоритим идејама и нестаће брзо у ње чежње за узвишеним и племенитим делима. С друге стране нак дружење и мешање са мудрим, образованим и искусним мужеви, снажи душу нашу и иодстиче нас на нодражавање њихових особина. Наше суђење прилагођује се њиховом посматрању и ми постајемо учесници њихове мудрости; њиховим искуством богатимо своје зпање и снажимо се тако бистријим погледом у свет и друштво. С тога је дружење са моралним, енергичним, и мудрим особама благодат по свакога младога човека, јер се у таком кругу крепи наш карактер, снажи наша воља, прибира наше искуство, те све то помаже, да досиемо на прави нут за живот, којнм ћемо не само брати асне у својим пословима него и упозпати стазу, како ћемо и другима од веће користи бити. Не може се мислити, како и само једна опомена у згодно доба, и један пријатељски савет могу зпатно да упливишу на карактер једног младог човека. У животу људском има вазда примера, како су младићи, који су били морално посрнули, једном опоменом, једним ирекором к себи дошли, окренули други бољи живот и постали тако славни и велики мужеви. Приповеда се тако, како је славни мисијонар Мартин Хенри иостао славан, само са пријатеља свога, с којим је био везао пријатељство још као мали гимназиста. Мартин беше слабуњав дечко,

њежаи и осетљив, те с тога није нп марио за игру, којом се његови другови наелађивали. Но како су другови знали, да је он једак, то су му, особито они снажнији. иркосили, задиркивали га, па често и злостављали. То је нобудило сажаљење у једиом од његових садругова и узме га у обрану толико, да се за њега често II тукао; па како је Мартин и иначе био слаб н у наукама, то му је овај пријатељ иомагао својевољно и у предметима тпколским. Ма да је Мартин био тек сређан ђак ипак родитељи његови желише, да ои продужи науке своје на богословском вигаем заводу у Камбриџу и кад је овај случајно отишао тамо затече већ и свога пријате.ља из гимназије, те се ту њихово нријатељство још бо.ље утврди Мартин, као и пре, није баш пријањао за науком, а нритом беше самовољан, раздражљив, и често се у гњеву свом толико заборавио, да је личио на беснило. Овај његов старији друг и пријатељ пак беше са свим иротивне нарави: миран, постојан, трпељив вредан младић и ненрестано је назио на прзницу Мартина и трудио се, да га одучи од махна и да га изведе на добар пут пооштравао га је да учи и да ради и успео је толико, да је Мартин већ прве године положио исппт са најбољим успехом и довео га је дотле, да је Мартии по свршеним богословским штудијама постао иајватреиији и најзаслужнији иоборник хришћаиства међу Индијанцима. Подједнак случај збио се и са Др. Палајем свештеипком н знамеиИтим књи жевником. Одмах ирве године кад је исти дошао на богословски завод, такође у Камбриџу, унадне у очи са своје бистрине, али и са своје неснретности и ђаци #

133

ЖЕНСКИ СВЕТ.

134