Женски свет

дужност, бринути ее о телесном здрављу и напредовању дечијем. Но, ако иогледимо у суштину данашњег васпитања, морамо примети-ти, да се баш на то највеће добро, на здравл>е, на телесно иапредовање дечје, у толико прплика слабо обазире. Данашњим васнитањем се тежи за тим, да децп стеку што вигне знања, које је у животу иотребно. Ове друго пак, дакле и телеспо унапређивање дечје је нешто сноредио, нешто, за које се ретко кад и помишља. Или се валда држи, да телесно здравље долази и само, без да се о томе нарочита брига води ? И таковог васиитања, неје тешко нознати носледице. Сви знамо, да је морталптет код деце ужасно велик. Но то и да не епомињем; да Наведем само слабост, телесну дечју млитавост, које се на све стране може опазити. Према свему, од натних васпитача и родитеља се иште, да се освесте, те да почну онако делати како треба и како истинско добро наше деце изискује. Има врло млого прилика, од којих зависи телесно здравље наше деце: шта све чини, да деца телесно напредују, или про падају, о томе се могу нисати чигаве књи ге. За то, нека ми је дозвољено за сада рећи коју о телесном кретању дечјем , о кретању, као средству за дечје телесно унанређивање. На ирви поглед би човек рекао, да је важиост кретања дечјег, у том обзиру, врло велика. У потврду тога, ја несам намераи го ворити о томе, какве се иромене збивају у телу, у мишићима след кретања: ја ћу напоменути само неке ствари, до којих се врло лако и самим искуством долази. Ако ногледимо човека из бреговитих предела, човека горштака па га сравнимо са каквим велико-варошанином, с места ћемо између њнх наћи велику разлику. Онај је телом развијен, снажан, у раду издржљив, а овај је слаб, млитав, подбуо сугата сен. Па шта је томе узрок? Ништа толико, колико разлика у кретању њиховом. Онај се непрестано креће, онај неирестано веџба своје тело најразноврснијим радовима, а овај седи и врши

какав рад, занат, где му готово цело тело мирује. Човек је створен да ради; човек мора радиги. Јlако је веровати, да би човек морао пропасти, кад би га осудили, да се дуже време не креће. Но да ие идемо даљс : погледајмо само децу, како се играју, - не могу да ее растану са игралиштем! Па коме иеје нознато, да је нослњ рада, иосле кретања и одмор слађи ? Како нрија иосле рада не само одмор, него најсухопарнији залогај ! И баш тај мили осећај, тај ocehaj, што га за време одмора осећамо, тај крени, тај снажи и развија тело. Признати се мора, да нашој деци у врло много случајева не достаје кретања. Наша, особито варошка деца, највећи део свога живота проводе у седењу, у некретању. Осгм ноћног одмора, деца и дању већином седе у школи и на дому. И шта више, има родитеља, који баш забрањују својој деци да се кретајуУ колико су таки радови корисни, оправдани, држим, да се из реченога даје закључити. Но да видимо, шта нам вал-а непрестано пред очима имати, ако желимо, да нам се деца кретањем снаже. Кретање треба да свестрано веџба тело. Један орган тела не сме ее непрестано кретати а други неирестано одмарати. Ко веџба кретањем само руке, тај ће има ти само снажне руке и више ништа. Тако је и са осталим деловима тела. За то, ако хоћемо, да нам се деца снаже целим телом својим, ваља да гледимо, да оиа цело тело својим крегањем веџбају. Кретање не сме бити таково, да од-а-њ деца малаксавају. Једна је крајноет, кад се деца никако не крећу, а друга је, кад се налазе на мукама. Осем тога кретање треба да је одмерено потребама тела дечја; у којој мери деца кретање требају, у тој мери ваља и да га имајуНа послетку: Кретању увек ваља да еледује довол>ан одмор и обратно, одмору кретање. Ко је уморан, ваља да се одмара, а ко је одморан ваља своје тело да креће, ваља да ради. То важи и за поједине органе човечјег тела. Ако се вада запитамо: које је крета-

179

ЖЕНСКИ СВЕТ.

180